Холивуд, према појединим проценама, ове године очекује губитак од око 20 милијарди долара због пандемије вируса корона. У најмногољуднијој Кини већ неколико месеци затворено је око 70.000 биоскопа, а исти је случај и у већини европских земаља, као и у Сједињеним Америчким Државама.
Филмови чије су премијере биле заказане за ово пролеће и лето, повучени су из дистрибуције, а њихово приказивање је одложено за јесен. Међу њима су нови наставак филмског серијала о Џејмсу Бонду и Дизнијев филм „Мулан“. Неки, попут анимираног дечјег остварења „Тролови – светска турнеја“ и романтичне комедије „Лав бирдс“ из биоскопа су се преселили на дигитална издања.
Онлајн катарза филмске индустрије у доба пандемије
„Холивуд доживљава кризу, али и једну врсту катарзе, испољене кроз интернет платформе“, каже у разговору за Спутњик директор дистрибутерске куће „Мегаком“ Игор Станковић.
У организацији „Мегакома“ недавно је одржан први онлајн филмски фестивал „Мој оф“, на којем су приказана бројна остварења истакнутих светских редитеља.
„Интересовање публике је превазишло сва наша очекивања. Прве вечери, у 21.00 сат, када је требало да почне приказивање филма ’Оптужујем‘ Романа Поланског, догодило се око 50.000 симултаних кликова, што је оборило цео сајт. Поређења ради, то је више од половине посетилаца на Фесту, у десет дана, на више од 100 филмова. Срећом, након тога је сајт профункционисао и показало се да ова платформа добро ради“, каже Станковић.
Након успешног фестивалског експеримента, платформа „Мој оф“ наставља да нуди гледаоцима ексклузивне и премијерне филмске пројекције, по симболичној цени. Идеја је да, како каже Станковић, онлајн фестивал траје током целе године.
Сличне планове имају и организатори „Слободне зоне“. Директор тог фестивала Рајко Петровић каже у разговору за Спутњик да се увелико ради на томе да се део фестивалског садржаја понуди гледаоцима преко интернета.
Индустрија која цвета у доба короне
Такозвана стриминг индустрија, коју представљају „Нетфликс“, „ХБО го“ и друге интернет платформе за онлајн приказивање филмова и серија, одавно је освојила милионе гледалаца широм света, напомиње Рајко Петровић.
У 2020. години „Нетфликс“ има готово 170.000 регистрованих корисника.
„Фирма је основана 1997. године, десетак година касније почела је да се бави стримингом, а 2013. имала је своју прву продукцију, изузетно успешну серију ’Кућа од карата‘. Већ сада је онлајн дистрибуција у фантастичном замаху. Постојеће платформе имају на милионе корисника, а сада се то вртоглаво убрзава. Пошто се све то плаћа, ова индустрија обрће приличну суму новца“, каже Петровић и додаје да ће криза изазвана пандемијом усмерити ка овим платформама и оне филмофиле који су до сада имали отпор према тој врсти услуге.
А шта ћемо гледати кад се ништа не снима?
Током Другог светског рата, када се човечанство суочило с огромним злом и страдањем, филмови су се снимали, како у Холивуду, тако и у неким другим земљама. Свет је 1939. године, када је рат почео, премијерно видео филмске класике као што су „Чаробњак из Оза“, „Прохујало с вихором“ и многе друге.
Међутим, данас није проблем само у томе што се филмови неће приказивати у биоскопу неколико месеци, већ најмање пола године неће моћи ни да се снимају.
„Филмови се не снимају, али они снимљени који су већ били спремни за приказивање, одложили су своје стартове, тако да ће доћи на место филмова планираних за јесен и за почетак следеће године. Цела филмска индустрија је сада у статусу мировања, али у креативном смислу већ за неколико месеци имаћемо прегршт наслова на ову тему. Ако неко зна како треба раскинути с лошом прошлошћу и окренути се будућности, онда је то индустрија забаве и културе“, сматра Станковић.
Да ли је Златној палми и Златном лаву место на интернету?
Насупрот томе, ауторски, односно независни филмови који су окосница фестивала, неће тако лако стићи до своје публике, будући да су престижне филмске манифестације, попут оних у Кану, Венецији, Торонту, под знаком питања.
„Ако не буде фестивала, неће бити ни фестивалских филмова. Заправо, биће филмова у оној мери у којој фестивали буду одлучили да их прикажу онлајн, али ће селекције бити мање и нећемо бити у прилици да стекнемо потпуну слику о тој продукцији“, каже Игор Станковић, који води и Фестивал ауторског филма у Београду.
Директор Канског филмског фестивала Тјери Фремо рекао је недавно да, уколико због пандемије вируса корона, буде немогуће одржавање манифестације уживо, она неће бити пресељена на интернет. Према његовим речима, такав модел не би функционисао у Кану, „јер би били поништени његова душа, историја и ефикасност“. Фремо се, такође, запитао како би изгледало дигитално такмичење филмских аутора.
„На канском маркету се уговара већина послова филмске индустрије. То је место сусрета на којем се праве бизнис планови за наредне године. Кански фестивал је лидер, или, жаргонски речено, то су олимпијске игре за светску кинематографију. То нису само приказивање и промоција филмова, гламур, џет-сет, велика имена светске кинематографије и глумачке звезде, то је и бизнис сектор који је врло важан за индустрију“, напомиње Петровић.
Треба да сачекамо, каже наш саговорник, да видимо како ће реаговати фестивали у Венецији и Торонту, да ли ће бити спремни да своје програме прикажу на онлајн платформама.
Можемо ли се одвићи од биоскопа?
Остаје питање да ли треба страховати за судбину биоскопа и да ли ће се публика, након овог вишемесечног принудног гледања филмова онлајн, потпуно одвићи од пројекција на великом платну.
„Као особи која је формирана у 20. веку, а која покушава да испрати све трендове који се догађају у 21. веку, мени тај одлазак у биоскоп много значи. Значи ми да будем с другим људима, да разговарам с њима и поделим утиске о неком филму, да видим да је ту аутор, да је спреман да разговара с публиком. Ја сам оптимиста и верујем да ћемо се вратити у биоскопе“, каже Рајко Петровић.
Оптимиста је и Игор Станковић, који закључује да ништа не може да замени гледање филмова у биоскопу, јер ће нам након пандемије и ванредног стања социјализација бити потребна исто онолико колико је сада неопходно да останемо код куће.
„Мислим да ћемо већ божићне празнике дочекати у пуним биоскопским салама“, оптимиста је Станковић.
