Ипак, мање је познато, а отварање архива је показало, да су непосредно после чувеног сусрета на Елби, постојали и другачији планови. Наиме, крајем априла 1945. године у Лондону је званично разматрана идеја напада на совјетске савезнике, заједно са немачким Вермахтом. Винстон Черчил је био у току свега и Штаб за планирање Комитета шефова особља је већ у априлу радио на плану инвазије. А британски премијер је истовремено слао телеграме Стаљину у којима је изражавао бес због неких сумњи у наводно тајне, непријатељске планове Москве. О томе је писао 28. априла, три дана након сусрета на Елби.
План операције „Незамисливо“ омео пад Черчилове владе
Док је Черчил јавно делио комплименте совјетском руководству и одважној Црвеној армији, а његова супруга је била у четрдесетодневној посети пријатељства по СССР, британски штабни официри су рачунали детаљне пројекције ваздушних напада на наше градове и инвазије великих размера. План операције „Незамисливо“ је био готов 22. маја. Предали су га надређенима 24. ујутро. А претходног дана, 23. маја, распао се Черчилов кабинет, то јест, лабуристи су му забили нож у леђа, напустили коалицију и тиме присилили на расписивање превремених избора.
Ко зна, можда је овај политички маневар спречио нови глобални рат. Почетком јула 1945. године, односно на тај датум када је британска војска планирала да нападне СССР, Черчилова партија је изгубила на изборима.
Управо у јулу је планирано спровођење операције „Незамисливо“. Планирали су да искористе Пољску за то, где су се надали успостављању владе коју контролише Лондон, и сходно томе, владе која има непријатељски однос према Москви. Ово се, узгред, односи и на вечно питање зашто се Стаљин толико борио да створи тампон зону на границама СССР-а и жестоко потискивао било какве покушаје формирања других сценарија. Очигледно, није било реч о „параноји“, како то покушавају да представе западни историчари, већ о разумној процени ризика.
Поред тога, они који су планирали операцију „Незамисливо“ су очигледно потценили моћ Црвене армије, надајући се средином априла да нацистичка Немачка неће бити поражена до краја јуна. Према томе, Лондон је хтео да изврши цинични напад на свог савезника одмах након победе СССР над Немцима. Али брза офанзива совјетских трупа је спречила те планове. Ово се опет односи на питање зашто је Стаљин журио да порази Немце у близини Берлина пре него што су се англоамеричке трупе приближиле.
Британски штабни официри, оцењујући шансе за успешну кампању против СССР, признали су да ће рат бити жесток, тоталан и дуготрајан. И баш попут Хитлера 1941. године, наивно су рачунали на „револуцију у Русији“. Задивљујуће је да их лекције о неуспеху плана „Барбароса“, још увек свеже у памћењу, нису научиле ничему. Британци, који су се спремали да нападну већ уништене совјетске мирне градове, још увек нису знали да Американци имају атомску бомбу.
Москва спречила напад
Британски војни историчар Џонатан Вокер у недавној књизи која анализира овај луди план, прилично озбиљно тврди да би, да је овај план реализован, атомски удар Американаца био не на Јапан, већ на Совјетски Савез. Истина, он тугује, јер би ефекат био мањи због густине насељености у „руским степама“.
О истим пројектима су разговарали амерички официри и политичари. Довољно је сетити се идеје генерала Џорџа Патона, идола тренутне америчке конзервативне јавности. Отворени русофоб, у својим дневницима је више пута указивао на потребу уништавања „дивљих Руса“, укључујући коришћење ратних заробљеника Вермахта и СС. Али то га није спречавало, као ни Черчила, да се са совјетским колегама рукује и размењује топле осмехе.
Дакле, 14. маја 1945. године у Аустрији, Патон је лично примио орден Кутузова из руку маршала Фјодора Толбухина, делећи комплименте, а увече истог дана је у свом дневнику назвао њега и остале руске официре „монголским бандитима“. Четири дана касније је изразио наду да ће у блиској будућности савезници напасти СССР.
На њихову жалост, није им пошло за руком. Као прво, Москва је знала шта се спрема, захваљујући познатој „Кембричкој петорки“ руских агената у Британији. И зато се Црвена армија припремала да узврати ударац у Пољској. Као друго, ометало је јавно мњење у западним земљама, што су запазили и аутори пројекта „Незамисливо“. Тако нагло, неколико дана након одушевљења у вези са невероватним победама Црвене армије која је спасила свет од нацизма, западни естаблишмент није могао да промени расположење својих народа и војника. И зато није ни ризиковао.
Свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“, Спутњик вам представља ексклузивне материјале о Другом светском и Великом отаџбинском рату. Сазнајте све о највећим биткама и херојима Другог светског рата, читајте сведочења преживелих, коментаре стручњака, погледајте документе које је декласификовало руско Министарство одбране, архивске фотографије и видео-снимке.
Прочитајте још:
