Психотерапеут Зорaн Миливојевић каже за Спутњик да ће један део људи бити одушевљен повратком на радно место и коначно ће се осетити кориснима, посебно ако су имали „празан ход“ јер нису радили од кућа, што је за њих била нека врста „прислног годишњег одмора“.
На другој страни спектра су опрезни људи и који ће, вероватно и кад епидемја прође, што сада није случај јер имамо око 250 заражених у држави а то значи да епидемија још увек тиња, остати опрезни, али ће их њихов страх мотивисати да се заштите, додаје Миливојевић.
Нема страха, све је „зона преживљавања“
Миливојевић сматра да неће бити страха код наших људи од повратка на посао, као што је случај у Италији где „људи вриште да неће да изађу на улицу плашећи се вируса који је ту негде присутан“, јер наши људи су другачији.
„Имали смо у последњих 30 година много тих ситуација које су нас довеле у нешто што ја зовем 'зона преживљавања', тако да су наши људи 'вакцинисани' на ванредне ситуације. Вирус јесте нешто невидљиво што може бити било где присутно, али постоје начини да се људи штите од њега“, сматра Миливојевић.
Он подсећа да је почетком епидемије највећи проблем био са онима који нису имали страх и који су отписивали или снагу вируса, или причали да је то обичан грип итд.
Страх као наш пријатељ
„Пошто нису имали страх и нису се штитили, они су у некој мери допринели и ширењу заразе. Међутим, људе који се плаше страх мотивише да се заштите“, каже Миливојевић и додаје да ће они бити мотивисани да држе дистанцу, проветравају просторије, перу руке, носе маску и зато је тај „страх наш пријатељ“.
Међу људима у Србији готово да не постоји страх од повратка на посао, истиче Миливојевић, што показују искуства телефонске линије на којој око 400 психотерапеута пружа бесплатну помоћ, на телефонском броју 19833, а на коју се нису јављали људи „избезумљени од страха“.
Јављали су се усамљени људи, благо депресивни, психијатријски пацијенти људе којима је неко умро од короне, али нико није „вриштао од страха у слушалицу“, додаје он.
„Мислим да би требало да приступимо одрасло. Људи су много отпорнији него што се мисли и та нека стална прича како ће ово колективно да нас трауматизује и људи ће изгубити ментално здравље не стоји. У стварности, шта се десило? Неки људи су се разболели и они могу имати трауму. На пример, они који су били на респираторима и преживели, али остали део популације само је био мало уплашен, седели су у кућама и у некој зони сигурности чекали су да ово прође“, каже Миливојевић.
Повратак на посао уз мало више радовања и дружљења
Кад је реч о евентуалном паду продуктивности после двомесечног одсуства са радног места, наш саговорник сматра да ће то зависити од врсте посла и додаје да је у разговору са пријатељима који раде од куће дошао до закључка да већина њих више ради од куће него што су радили са посла.
Миливојевић истиче да ће по повратку на радна места бити један период у коме ће се људи мало више радовати једни другима, односно „мало више ће се дружити него радити“, али ће врло брзо ући у радне токове и наставити да раде као и пре епидемије.
На питање да ли је боље да се људи постепено враћају на посао, по сменама, Миливојевић одговара да то зависи од врсте посла кога обављају.
„Све зависи од осетљивости, врсте посла итд. Али ја мислим да нема препрека да се врате сви, осим ако епидемиолози не кажу нешто другачије“, закључио је Миливојевић.
