00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Сан о слободи“
06:56
30 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Субвенције од 20.000 евра за кров над главом породицама са децом
16:00
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
Најопаснија друштвена мрежа у Америци
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Како је ширење градова у свету допринело избијању заразних болести

CC0 / Пиксабеј / Урбана средина
Урбана средина - Sputnik Србија
Пратите нас
Интердисциплинарни тим научника са Универзитета Линколн (Велика Британија) и Универзитета Јорк (Канада), истраживао је како је глобални тренд урбанизације допринео избијању заразних болести од осамдесетих година.
Припадници полиције у Бечу - Sputnik Србија
Аустријске кобре ухапсиле групу због ширења „теорија завере“ у вези са пандемијом

Њихова студија објављена у академском часопису „Урбан стадиз“ показује да урбана експанзија на периферији градова, која се понекад назива и „проширена урбанизација“, у основи мења просторне односе који обликују начин на који милиони људи живе и комуницирају једни с другима, али и с природом. Притом ствара „нове еколошке нише“ за ширење заразних болести, упозоравају истраживачи, пише „Линколн“, преноси „Кликс“.

Брза урбанизација, посебно у азијским и афричким земљама у развоју, ствара сталне везе између урбаних и руралних средина. Приградска насеља, самоизграђена насеља, избеглички кампови или заједница радника који живе у близини рудника или фабрика вероватно су више него градови извор нових заразних болести, објашњава студија.

То се нарочито односи на болести које прелазе са животиња на човека, јер ће људи и стока бити у контакт с дивљим животињама, што се не догађа у градовима. Места на периферији често су густо насељена и немају здравствену инфраструктуру. Она служе и као канал између града и села, чинећи општинске, регионалне, па чак и националне границе веома порозним.

Себастијан Курц - Sputnik Србија
Аустријски јавни сервис: Влада свесно подстакла страх од вируса корона

Сарс и ебола важни су примери епидемија које су настале у тим новим типовима предграђа пре него што су се прошириле по већим градовима. Истраживачи тврде да су оваква места углавном заборављена у академским студијама које су се уместо тога више фокусирале на проблеме у градовима.

Истраживачи су поставили три кључне димензије за разумевање везе између урбанизације и ризика од заразних болести: динамика промена становништва, инфраструктура и управљање. Кажу да су потребна додатна интердисциплинарна истраживања на овим подручјима - посебно сада када се свет бори с пандемијом ковида 19, која се први пут појавила у децембру у Вухану.
Деца са маскама и капама које мере један метар у школи у Кини - Sputnik Србија
У школу са капама од једног метра /видео/

Др Крејгтон Конолу, географ на Универзитету у Линколну тврди да економски раст, промена тржишта рада и сукоби покрећу ширење градова и миграције из руралних у урбане средине у земљама у развоју и то невиђеним темпом. Реакција на избијање болести у руралним срединама често је неадекватна и спора, додаје он.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала