О томе зашто не треба кривити слепе мишеве за ширење корона вируса и зашто их изучавају, испричао је за РИА „Новости“ биолог и специјалиста за слепе мишеве Сергеј Крускоп.
Колико има слепих мишева и колико се они разликују један од другог?
— Слепи мишеви су други најразноликији одред сисара. Петина свих сисара су слепи мишеви. Тренутно је познато око 1.400 врста. Важно је запамтити да постоји објективна стварност, али постоји и део који нам је познат. Број врста се мења јер се методе које нам омогућавају да другачије сагледамо структуру разноликости мењају.
Постоји верзија да је инфекција корона вирусом настала у лабораторији. Можете ли у природи изучавати ову појаву, без затварања слепих мишева у лабораторију?
— Молекуларно генетска истраживања доприносе напредовању науке, јер се појављују друге могућности за проучавање и преношење информација. Много је лакше размењивати податке из таквих студија. Нема потребе за прослеђивањем примерка слепог миша, већ је довољно проследити фајл. Као заштита од ширења инфекције ово је такође веома ефикасно. Научници имају прилику да упореде такав обим материјала, који би било немогуће упоредити када би једна особа покушала да прегледа толико примерака слепих мишева у збирци.
У принципу, слепи мишеви су углавном тропска група. Нема много врста које продиру у умерену зону, али то не значи да их има баш мало. Слепих мишева има у тропским шумама и изван шума на северу, док на југ они углавном не иду. У пустињи могу да живе, али у тундри не могу уопште.
Могу ли летећи мишеви променити своје станиште услед климатских промена?
— Тешко је рећи јер има мало података. У принципу, ареал свих животиња, посебно оних које су барем донекле зависне од годишњих температура, варира у зависности од кретања климе. Сада иде талас загревања и постоје знакови да се релативно термофилне врсте насељавају даље на север. То је оно што још увек посматрамо.
Да ли слепи мишеви могу бити кућни љубимци?
— Као кућни љубимци су добре оне животиње које се могу држати у ограниченом простору, које су сваштоједи или биљоједи и пожељно је да буду дружељубиви. У принципу, можете одабрати слепе мишеве који би испуњавали друга два критеријума, али не и први. Животиње које морају летети, морају летети, а за то вам је потребно место. Могуће је створити услове за нормалан, испуњен живот слепих мишева у „заточеништву“, то јест, у зоолошком врту. Међутим, за мали стан слепи миш је превише покретно створење. А ако му се не да простор за кретање, врло брзо може угинути.
Да ли таква распрострањеност слепих мишева значи да су то најзаразније животиње на свету?
— Не. Заразност кунића, мачака, паса, јежева и морских свиња није ништа мања. Све животиње су носиоци инфекција. Али не заборавимо да је ипак човек највећи преносилац заразе. Слепи мишеви су такође носиоци инфекције која може заразити човека. До сада су разне болести изазване инфекцијом слепих мишева биле везане за Јужну Америку. А добро познато је да слепи мишеви могу бити преносиоци беснила и сродних вируса.
Да ли су инфекције од слепих мишева биле честе?
— Већином је контролисан пренос беснила. Суштина је да слепи миш који је заражен беснилом може да угризе, јер као свака бесна животиња, не одговара за себе. Било је таквих случајева. На територији СССР-а су забележена два. У Евроазији је било осам случајева. Значи, вероватноћа није велика, али не треба је отписати. Увек упозоравам студенте да ако виде слепог миша који се понаша неадекватно, не треба га хватати голим рукама. Ако је слепи миш улетео у вашу собу, узмите пешкир и њиме га избаците напоље. Ако вас је угризао слепи миш, обратите се лекару. То је нормална пракса.
Односно, мишеви не треба да очекују ништа добро од људи?
— Ако на проблем посматрате широко, онда један број слепих мишева, попут одређеног броја глодара, има користи од тога да буде поред неке особе. Већина слепих мишева у Русији има ниску бројност у огромним шумама, јер у монотоној и огромној шуми без поља немају шта да раде. То јест, они наравно живе тамо, али густина насељености је много мања. Као и многе друге животиње, сви слепи мишеви су везани за пограничне заједнице: уз обале река, уз ивице шума, уз ивице поља и тамо где један пејзаж замењује други. Неке врсте слепих мишева имају користи и дан-данас, али их је мање. Реч је о онима који користе зграде људи као склоништа. Слепи мишеви који у природи живе у пукотинама, на литицама, у стеновитим местима, не могу да преживе у месту које нема стеновит облик. Стога, ако се на одређеном простору појаве камене зграде које нису баш најбоље изграђене, са пукотинама, шупљинама и празнинама, слепи мишеви то схватају као заклон и могу се проширити на тим местима, а све захваљујући људској делатности.
Ако се на крају испостави да су слепи мишеви изазвали корона вирус, постоји ли могућност да буду истребљени?
— Као прво, слепи мишеви нам ипак нису толико често пред очима. Као друго, повезаност тренутне инфекције са слепим мишевима је готово загарантовани фејк и сигурно они нису проширили инфекцију. Јасно је да се вирус преноси са човека на човека без посредника. Претња од слепих мишева се појављује када они формирају велике групе. Срећом или нажалост, практично нема таквих група слепих мишева изван планинских региона. Највеће групе мишева могу бити састављене од неколико десетина, можда стотину и по, али то је већ реткост. Никада у животу нисам видео стотину колонија слепих мишева својим очима. Код нас слепи мишеви живе у малим групама и распоређени су по великим територијама. Циљано истребити слепе мишеве код нас, чак и ако овај задатак постане технички, проблематично је.
Да ли су некада уништавали слепе мишеве?
— У историји Русије једном су покушали да истребе слепе мишеве. Не постоји тачна документација о овом догађају, али постоји опште мишљење засновано на мање или више чињеница. На Криму је истребљен дугокрили прстењак (врста слепог миша). Они живе у великим колонијама, а зими, да би преживели хладно време, користе пећине. Не одговара им свака пећина, па се читава популација окупила у 1-2 пећине. У то време је у СССР-у постојала организација која је издавала уџбенике. У те сврхе су им, између осталог, били потребни скелети слепих мишева. Постоји мишљење да су слепи мишеви уништени у колонијама управо зими. У пећини у којој су зимовали, угинуло је око 70 хиљада, према неким проценама. Од тада на Криму нема те врсте слепих мишева.
Зашто је потребно проучавати слепе мишеве, ако не ради вируса који они носе?
— Ово је фундаментална наука која ради за неку будућност. Не знамо када ће ово знање затребати и одиграти одређену улогу. Ако верујемо да је биолошка разноликост у свим својим манифестацијама природни ресурс коме нема краја, морамо знати како тај биодиверзитет функционише. Морамо знати како су грађене природне заједнице, од којих компоненти је формирана структура, како је дошло до формирања веза и где су границе. Слепи мишеви у том погледу нису ништа гори нити бољи од пипа, вилинских коњица, амеба, чланковитих црва и тако даље.
Шта сада раде научници који проучавају слепе мишеве?
— Тренутно изучавамо како слепи мишеви реагују на уличну расвету. Изгледа да неки реагују на један начин, неки на други, неки реагују лоше, неки добро, а неки уопште не реагују. Изучавамо још и то како они граде своју хијерархију, јер и ту има много различитих појава. Ја сам фауниста и систематичар и волим оно што можете покупити и погледати испод микроскопа. Такође проучавамо и миграцију слепих мишева, на месту где они прелазе преко Алпа. Уосталом, мишеви лете до висине од 3.000 метара, а то нико од њих није очекивао. И још много детаља, осим вируса, научници проучавају.
