"Немамо довољно капацитета ни за сопствене потребе и очекује се изградња нових складишта за ту сврху“, каже Проф. др Богдан Кузмановић, в.д. директора Јавног предузећа Транснафта АД говорећи о томе да су економска криза и „нафтни рат“ великих произвођача, уз ефекте пандемије корона вируса довели до пада потражње за сировом нафтом.
Сва складишта и у Србији пуна
Кузмановић објашњава да је у Републици Србији тренутно издато 27 лиценци за складиштење сирове нафте, деривата нафте или биогорива. За складиштење обавезних државних резерви се превасходно користе капацитети јавних складишта односно Републичке дирекције за робне резерве и Транснафте АД.
„У следећој фази могуће је да ће се попуњавати слободни капацитети у приватном власништву или ће се приступити јавно приватном партнерству. Тренутни капацитети омогућавају 20 дана нормалног функционисања земље уколико дође до поремећаја у снабдевању. Што се тиче Транснафте складиште за сирову нафту је тренутно запуњено 63 посто и очекујемо да ће ове године бити запуњено 100 посто, док је складиште за деривате сирове нафте потпуно напуњено. У овој години након реконструкција резервоара које су у току, биће на располагању још додатни складишни капацитети за деривате. За друге енергетске субјекте немам податке“, каже Кузмановић наводећи да се већина балканских земаља налази у сличној ситуацији као и Република Србија - у постепеном повећавању количина обавезних резерви нафте и деривата нафте како би постепено дошли до количина сходно преузетим међународним обавезама, с тим да је тренутно ситуација у Србији најбоља.
Говорећи о политици складиштења у Србији Кузмановић каже да је Република Србија је у обавези да формира обавезне резерве нафте и деривата нафте у висини 90 дана просечног дневног нето увоза или 61 дан просечне дневне потрошње, у зависности која количина је већа. Законом о робним резервама прописује се обавеза формирања обавезних резерви најкасније до 31. децембра 2022. године. Формирање обавезних резерви нафте и деривата нафте јесте један од основних и стратешких циљева у области енергетике и представља важан предуслов за подизање нивоа енергетске безбедности Републике Србије.
Прво обезбедити себе
И нафтне компаније, које послују у Србији имају своје програме пословања и вишегодишње планове којима обухватају и проблематику обезбеђења нафте односно нафтних деривата за своје пословање.
„Када су у питању обавезне резерве, њима се искључиво бави Министарство рударства и енергетике преко Управе за складиштење обавезних резерви енергената, и они то раде веома професионално и одговорно“, каже Кузмановић коментаришући да се, по питању будућих политика за складиштење нафте и деривате, „дешавају преседани у економском, геополитичком и безбедносном смислу, тако да је неопходно обезбедити енергетску и прехрамбену сигурност за нацију. Ову опомену треба озбиљно схватити и обезбедити довољне капацитете пре свега за своје потребе, а можда не би било лоше обезбедити вишак складишног простора који би се могао веома лако и лепо уновчити. Тек када имате вишак капацитета ви га можете или изнајмити или попунити јефтиним енергентима које ћете касније, када цене порасту добро продати“.
