Наиме, земље на јужном делу Земљине полулопте бележе релативно малу смртност. Неки ће рећи да је разлог чињеница да се вирус касније проширио на те земље, али како време пролази, тако је аргументација за ту теорију све „тања“. Научници Џонатан Родс и Шридер Субраманиан са Универзитета у Ливерпулу управо су објавили рад по којем би количина витамина Д у организму могла имати значајан утицај на ток болести и смртност.
У свом истраживању служили су се поређењем тока болести у Аустралији и Великој Британији, где је смртност у истом раздобљу била значајно већа. У Аустралији је, на пример, до 10. марта било пријављено 100 случајева, а до 21. марта 1.000 оболелих. Сличан ток ширења ковида 19 у десетак дана у марту имала је и Велика Британија. Али, кад се упоређује смртност, прича је другачија, јер је до 3. априла Аустралија имала двоје умрлих на милион становника, а Велика Британија 68.
Мистерија 35. паралеле
То је подстакло научнике да „повуку црту“, односно да крену да упоређују смртност од корона вируса на милион становника према географској ширини. Резултат их је изненадио. Земље које леже испод 35. паралеле, односно негде од Кипра према југу, имају ниску смртност у односу на оне према северу.
Чињеница је да управо они који живе северно од 35. паралеле, имају мање сунца током године, а то значи и нижи ниво витамина Д током зиме. Закључак је да је могуће да је улога витамина Д на ток болести и њен исход већа него што се досад знало.
Наравно, има и оних који се издвајају из тог закључка, као што су на пример скандинавске земље, али и ту има „квака 22“, јер баш у Скандинавији заправо нема недостатка витамина Д. Скандинавци навелико користе додатак витамина Д којим решавају његов недостатак.
Можда је изненађење да баш Италија и Шпанија имају релативно висок недостатак витамина Д. И ранија истраживања показала су да се недостатак витамина Д повезује с високим крвним притиском, дијабетесом или дебљином, а све су то чињенице повезане с повећаним ризиком од тешког облика ковида 19 и повећаном смртношћу.
Улога витамина Д
Постоји много доказа који говоре да је витамин Д важан у регулисању и сузбијању упалног цитокинског одговора респираторних станица и макрофага на различите патогене, укључујући респираторне вирусе.
Докази да витамин Д може да заштити од инфекције скромни су, али важно је напоменути да хипотеза није да би витамин Д заштитио од инфекције САРС-ЦоВ-2, већ да би могао бити врло важан у спречавању цитокинске олује и каснијег акутног респираторног синдрома, који је најчешће узрок смртности.
„Шведско Министарство здравља препоручује да све старије особе треба да узимају 800 интернационалних јединица витамина Д дневно, јер то подиже имунолошки систем. Било би занимљиво да се у крвним анализама оболелих од ковида 19 анализира и количина витамина Д“, каже проф. др Ненад Богдановић, неурогеријатар са клинике Каролинска, који се низ година бави утицајем витамина Д на имуни систем старијих особа и здравље мозга везано за деменције.
У недавном раду објавио је и податак да недостатак витамина Д смањује концентрацију, а смањује се и кора мозга. Наглашава да би се за додатну количину витамина Д сваки дан требало сунчати петнаестак минута, а зими кад се изгубе резерве, треба га узимати као додатак, преноси портал „Еуфорик њуз 24“.
