Како тече процес претраге и који су успеси већ постигнути у овој области, за Спутњик је објаснио запослени на Институту за астрономију на Универзитету у Нанђингу, професор Хуанг Јунфен.
Према речима професора, тренутно постоје три начина за тражење ванземаљских цивилизација. Најједноставније је ухватити сигнал или радио-таласе ванземаљске цивилизације. Чак и ако је небеско тело далеко од нас, његови радио-таласи могу доћи до Земље, а путем радио-телескопа можемо примити радио-сигнале.
Ванземаљске цивилизације шаљу сигнале
„Небеска тела, као што су Сунце, Месец, планете и звезде, могу да генеришу радио-таласе. Телескопи који се користе у астрономији за примање ових таласа су радио-телескопи“, рекао је он.
FAST & advanced: Unveiling secrets behind the world's largest single-dish radio telescope, in mountains of China's Guizhou pic.twitter.com/gGAeTXSPM9
— China Xinhua News (@XHNews) January 11, 2020
Поред тога, ако узмемо у обзир да ванземаљски живот постоји, они сами могу да нам шаљу сигнале.
„’Фаст‘ може проучавати радио-сигнале из свемира или оне који долазе из унутрашњости планете. Међутим, интензивност радио-таласа ових сигнала је врло висока, тако да је веома тешко пронаћи који од многих сигнала су трагови ванземаљских цивилизација. Ипак, разлика у сигналима нам говори о постојању ванземаљског живота. Радио-таласи који потичу из вештачки створених објеката, разликују се од природних таласа.“
Данас се овај начин сматра најпрактичнијим и најтачнијим и управо тако функционише кинески телескоп „Фаст“.
У свету постоји неколико десетина различитих радио-телескопа, али најперспективнији пројекти су „Аресибо“ у Порторику и кинеско „небеско око“ — „Фаст“.
„Далеко најпознатији пројекат проучавања ванземаљског живота широм света је СЕТИ (Search for Extraterrestrial Intelligence). Његова суштина лежи у употреби радио-телескопа ’Аресибо‘ за детекцију радио-сигнала које емитују небеска тела. Међутим, подаци које је идентификовао радио-телескоп ’Аресибо‘, нису показали ниједан конкретан доказ који потврђује постојање ванземаљских сигнала.“
Телескоп „Фаст“ је званично пуштен у рад 11. јануара 2020. године. Али још 2016. године његова осетљивост је била 10 пута већа од бившег рекордера, опсерваторије „Аресибо“. Након побољшања пројекта, мрежа од 10 помоћних телескопа пречника од 30 до 50 метара постављена је око главног телескопа. Захваљујући иновацијама, „Фаст“ је постао шест пута осетљивији и сада може радити 19 пута брже.
„У поређењу са радио-телескопом ’Аресибо‘, ’Фаст‘ заиста има предности због своје величине. То је врло погодан уређај за проналажење ванземаљског живота. Међутим, узимајући у обзир да је на ’Аресибу‘ учињено много посла који није могао открити ниједан потврђени сигнал ванземаљског живота, не можемо очекивати успех телескопа ’Фаст‘ у кратком року. Неки напредак биће постигнут у будућности, посебно у потрази за ванземаљцима, али за сада морамо сачекати макар неке резултате.“
Фаст открива неидентификоване таласе
Током читавог периода рада, „Фаст“ је открио око 102 нова „пулсара“ — неидентификованa изворa радио-таласа који долазе на Земљу у облику периодичних рафала.
Други начин је прилично захтеван у погледу технологије и ресурса, тако да нема смисла пробати га у овој фази развоја. Предлаже се слање свемирских бродова у потрагу који ће чувати информације о нашој цивилизацији: видео-снимке и графичке дијаграме.
„Такви бродови морају имати велику брзину да би достигли границе Сунчевог система и летели ка најближим звездама. Дакле, ванземаљске цивилизације могу пресрести овај објекат, који је нека врста ’визит-картица‘ становника планете Земље. Међутим, растојање до најближе звезде је 4,2 светлосне године.“
Трећи начин је да сами пошаљемо радио-сигнале на планете које, по нашим претпоставкама, могу бити насељене, у нади да ће нам једног дана одговорити.
„Ако постоји разуман живот, он може пресрести ове сигнале. Али чак и у случају пресретања, декодирање и обнављање информација које шаљемо биће веома тешко.“
Међутим, многе присталице „теорије завере“ верују да ако сигнал дође до цивилизације која нас превазилази по свом развоју, можемо подвргнути планету нападу.
Намерно изазивање страха
Страх се повећао након видео-снимака неидентификованог летећег објекта који су америчке ваздухопловне снаге наводно успеле да фиксирају. Међутим, професор Хуан Јунфен не сматра да је овај податак доказ за постојање ванземаљаца.
„Ти такозвани НЛО тешко да представљају ванземаљски живот. Наравно, не сумњам да други облици живота постоје у галаксији и планетама читавог универзума. Али главни проблем је што чак и ако негде у галаксији постоји живот, вероватноћа да ће други живот доћи до Земље је врло мала, због велике удаљености. Mислим да ови НЛО могу бити атмосферски или природни феномени, вештачки летећи објекти, халуцинације, или чак вештачки створен садржај за што веће узнемиравање.“
Прочитајте још:
