На првомајским парадама радници су демонстрирали јединство својих захтева и класну солидарност.
У Русији се 1. мај као Дан међународне солидарности радника редовно прославља од 1890. године. После Октобарске револуције, празник је почео и званично да се слави — тог дана су се одржавале масовне шетње радника и параде. Другог дана празника, по правилу, у целој земљи су се одржавале тзв. „мајовке“ — масовно празновање у природи.
У совјетско време се Први мај доживљавао не само као празник рада, већ и пролећа. Имајући у виду сурову руску климу и дугу зиму, та традиција се очувала до данашњих дана.
Овај празник имао је статус најмасовнијег. Најбољи радници и запослени су централним улицама града проносили транспаренте са слоганом — „Мир, рад, мај!“.
Прослава Првог маја у СФРЈ почињала је традиционалним првомајским уранком, уз лимену музику локалног оркестра. Потом су главним улицама парадирали радници, сељаци, а неретко је представљана и пољопривредна машинерија.
У Службеном листу Демократске Федеративне Југославије 24. априла 1945. године објављена је Уредба о проглашењу Првог маја државним празником, коју је потписао Јосип Броз Тито:
„Први мај проглашава се државним празником. У државним надлештвима, државним и приватним установама и предузећима тога дана неће се радити. Првог маја све радње морају бити затворене.“
Више од 250.000 војника, радника, омладинаца продефиловало је те године београдским улицама.
Први мај се, иначе, обележава у знак сећања на догађаје из 1886. године, када су радници у Чикагу ступили у штрајк, захтевајући осмочасовно радно време.