Међу њима посебну пажњу привлаче господари друштвених мрежа, који би да одређују шта је дозвољено говорити, а шта не.
Људи који се боре за опстанак, а који су најугроженији економским последицама кризе, на милијардере сада гледају као на оне који и ову прилику користе да се обогате, а обичном човеку одузимају слободу и могућност опстанка, описује ситуацију у Сједињеним Државама аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић.
Уз Била Гејтса, чије се име често помиње због веровања да жели да се обогати на вакцинама, као и добро познатог Џорџа Сороша, све се чешће помињу и господари друштвених мрежа, као што су власници Гугла и Фејсбука који, како наводи Кесић за Спутњик, одлучују шта је дозвољено, а шта забрањено говорити.
Како раде господари друштвених мрежа
Аналитичар у прилог својој тврдњи наводи два скандала који су ових дана тема у САД. Први је уклањање са Јутјуба и друштвених мрежа видео-снимка двојице лекара из Калифорније који су довели у питање ефикасност уведених мера борбе против ковида 19, позивајући се на истраживања научника, као и на лична искуства са пацијентима.
„Видео је уклоњен иако је постао виралан, а ти људи су постали популарни хероји. У току је оштра дебата да ли Конгрес треба да ускочи и ускрати право господарима мрежа да одређују шта је дозвољено говорити“, каже Кесић. Као други пример наводи уклањање старог снимка из емисије Ларија Кинга на Си-Ен-Ену, у ком једна мајка потврђује да је демократски кандидат Џо Бајден сексуално злостављао њену ћерку.
Према речима Кесића, ово само потпаљује друштвену кризу и бунт, а политика све више баца у сенку здравствену борбу против вируса. То показују и протести противника ограничавајућих мера одржани, поред више европских земаља, и у САД.
„У великој мери на протесте излазе они који подржавају председника Доналда Трампа и републиканце и они који су незадовољни ванредним мерама, док демократе и мејнстрим медији подржавају продужетак ванредног стања. Иза тога стоји циљ — што горе то боље“, објашњава Кесић.
По његовој оцени, на актуелне реакције на кризу утицале су политичке поделе које су постојале и пре кризе, неслагања медицинских стручњака око ефикасности уведених мера која збуњују обичне људе и најзад, класни сукоб између ниже и више класе.
„Елита не мора да размишља о плаћању кирије и може да седи код куће колико хоће, али обичан човек је све више у паници око тога да ли ће се изборити с рачунима“, наводи аналитичар.
Адвокат и публициста Бранко Павловић оцењује да су се искристалисала два разлога за протесте: идеолошки разлози да се људима ограничава слобода кретања и економски.
„Категорија људи који живе од првог до првог у месецу и у најбогатијим државама је 40-50 одсто становништва. За њих су мере ограничења питање егзистенције“, уверен је Павловић.
Ко ће зарадити на кризи
Класна прича је иначе присутна, али је криза са ковидом, каже он, само оголила целу ствар.
„Није исто у свим земљама, али што се тиче Америке, испашће да ће обичан човек добити мрвице од неколико стотина милијарди долара у виду подстицаја, док се оно што је предвиђено за корпорације и мали број њихових власника мери хиљадама милијарди. Иако неки кажу да и у Кини има доларских милијардера, то није исто, јер тамо не постоји политика која је подређена интересима милијардера и обрнуто — у Америци не постоји ниједна политика која није подређена интересима милијардера“, истиче Павловић.
Према речима Кесића, у САД се често чују два одговора на питање ко ће зарадити на кризи: многи верују да ће то бити Кина, што објашњава лошу перцепцију те земље у јавности.
„Други одговор је да ће зарадити глобалистичка елита, што сматрају они који подржавају Трампа, али и левичари. Они су уверени да та економска политичка класа гура ову причу са вирусом да би зарадила на вакцини и на продаји свега што је потребно за борбу против вируса, али да то може да искористи и за јачи мониторинг и контролу над људима“, образлаже Кесић.
На питање какве ће последице имати процеси које је пандемија покренула, Бранко Павловић прогнозира да ће се продубити сукоби и у западноевропским земљама, и у Америци. По оцени Кесића, гледано са аспекта геополитике, извесно је да предстоји озбиљна криза у односима између САД и Кине, али и у самој ЕУ, као и између САД и ЕУ, бар до избора у новембру.
„Доћи ће и до борбе глобалистичке струје која кризу види као прилику да опет наметне своју идеологију. Трамп пак сматра да је глобалистичка политика разлог што је Америка угрожена и залаже се за договор три велике силе — САД, Кине и Русије. И ту јесте проблем, пошто многи кажу да је то нереално и да три система вредности, три идеологије и политике не могу да се саставе у консензус који би донео стабилност свету“, каже Кесић.
Поуке за Србију
Саговорници Спутњика закључују да постпандемијски период доноси ударац за глобализам, што, како кажу, и Србија треба да има на уму.
„Показало се да је само национална држава та која може да пружи реални одговор. Све изван тога се показало бајковито. Други важан моменат је јачање мултилатерализма које заговарају Кина и Русија. У том смислу Србија треба да се сама прикључи таласу антиглобалистичког размишљања и да јача везе са Русијом и Кином“, сугерише Павловић.
Према речима Кесића, показало се да је добро што се Србија није определила само за један пут и што се добро позиционирала у односима с Кином и Русијом.
„Формира се и нова групација око антиглобалистичке политике, на чије се чело ставио Трамп. Ово је моменат за неки нови приступ. Ко то најбоље и најбрже схвати, имаће већи успех него они који се надају да ће други да им решавају проблеме“, наводи Кесић на крају разговора за Спутњик.
Прочитајте још:
