Развијене земље користе монетарне методе стимулисања за борбу против економских последица епидемије. То се углавном односи на снижавање каматних стопа које су биле ниске и пре кризе. Као резултат тога, у великом броју земаља ЕУ и Јапану дошло је до негативних каматних стопа. Америчке Федералне резерве су смањиле стопу на ниво од нулда до 0,25 одсто. Поред тога, амерички регулатор је дозволио могућност готово неограничене политике квантитативног ублажавања ради подршке економском расту.
Наравно, таква политика појефтињује долар. А то ствара одређене проблеме америчким трговинским партнерима који су извозно оријентисани. Сједињене Државе тако саме стварају прилично конкурентне услове за своје производе. Али долар је светска валута која, према подацима Свифта, чини 40 посто свих међународних плаћања и 60 посто девизних резерви централних банака других земаља. Стога монетарна политика Феда има значајан утицај на финансијску стабилност у остатку света.
Поред тога, САД користе долар као инструмент политичког притиска на друге земље. Санкције против Ирана, на пример, забрањују плаћање доларима за нафту која је главни извозни производ ове земље. Трговински партнери из Северне Кореје не могу плаћати метал и минералне сировине у доларима. Сједињене Државе повремено прете да ће искључити своје геополитичке ривале из међународног система за плаћање Свифт и те претње су остварене када је реч о Ирану. САД лако замрзавају стране доларске активе у другим земљама у случају било каквих контрадикција.
Шта може бити алтернатива долару
Према мишљењу Ванг Џенјина, које је изнео за Ројтерс, долар као оружје америчког притиска и извор рањивости других земаља више не може бити нормална светска валута. Он признаје да злато такође није идеално средство размене, јер је његова количина ограничена и не може да задовољи потребе растуће међународне трговине. Стога је, истиче, потребна наднационална валута за плаћање која не би зависила ни од једне земље.
Та идеја у принципу није нова, а Кина ју је већ промовисала током последње финансијске кризе 2008-2009. године. Тада је шеф Централне банке Кине Џоу Сјаочан предложио да се реформише систем међународних плаћања коришћењем специјалних права вучења (СПВ). Према његовом мишљењу, СПВ би могли паостати управо такво наднационално средство за плаћање између земаља. Међутим, ова идеја није наишла на одобравање у свету. Проблем је што СПВ нису имали довољну ликвидност да би били средство за плаћање. Поред тога, њихове количине чак ни тада нису задовољавале потребе међународне трговине, истакао је за Спутњик помоћник директора Института за финансијска истраживања Чунгјанг на Народном универзитету Кине, Ђа Ђинђинг.
„Специјална права вучења нису средства за плаћање. Штавише, њихова накупљена количина уопште није велика. Ако би све земље пристале да повећају обим СПВ, како би се осигурао њихов довољан број за међународну трговину, онда би се та идеја још и могла реализовати. Међутим, врло је мало вероватно да би све земље могле да постигну такав консензус.“
Нове финансијске технологије
Према речима стручњака, ситуација се сада променила. Појавиле су се нове финансијске технологије које ће помоћи бољој реализацији идеје о новим светским валутама.
„Сада има све више могућности. Народна банка Кине је покренула тестирања дигиталне валуте. Разликује се од традиционалног новца у томе што ће бити потпуно транспарентна, то јест, знаће се где је отишао сваки јуан. Чак и за неке трансакције ће бити могуће посебно издати дигиталну валуту. Са тзв. декретним валутама (који нека држава прогласи за средство плаћања) такве шеме нису могуће. Стога технологију дигиталне валуте можемо да користимо за стварање система међународних плаћања у складу са стварним проблемима.“
Кина креће са пилот тестирањем дигиталног јуана у четири региона: Шенџену, Суџоу, Ченгдуу и Сиунгану. Дигитални јуан треба да постане легално средство за плаћање са истим суверенитетом као и фидуцијарни јуан. Криптојуан ће заменити новац у готовини и стога није потребно озбиљно реструктурисање монетарне политике у вези са увођењем дигиталног јуана.
Судећи по распложивим фотографијама, апликација подсећа на кориснички интерфејс популарних у Кини мобилних услуга плаћања Alipay и WeChatPay. На првом месту је функција скенирања QR кода за плаћање. Постоје и функције пребацивања новца, прихватања плаћања, размене дигиталне валуте, управљање електронским новчаником.
Наднационална дигитална валута у пилот режиму
Увођење дигиталне државне валуте омогућиће ефикаснију контролу количине новца која је у оптицају и спровођење монетарне политике, као и регулисање протока капитала. У тренутној ситуацији, када власти земље развијају различите подстицаје за економију, доступност дигиталних средстава за контролу може бити важна карика за обезбеђивање ефикасне државне подршке.
Није чињеница да ће се дигитални јуан укоренити као нови глобални систем за плаћање. Кинеска валута још увек није слободно конвертибилна, и постоје ограничења у кретању капитала. Шеф Шангајске берзе злата је напоменуо да валута коју контролише нека држава у савременим условима глобализације, заиста се не може носити са функцијама које су јој додељене.
Међутим, Кина је прва велика светска сила која је увела, макар и у пилот режиму, националну дигиталну валуту. У овој области Централна банка Кине је регистровала 84 патента. Према мишљењу стручњака Ђа Ђинђинга, наднационална светска валута за међународно плаћање, највероватније ће се издавати у облику електронског новца. Уосталом, то ће значајно смањити трошкове трансакције и све потешкоће везане за чување и преношење фидуцијарне валуте. И у овом случају Кина ће већ имати озбиљну технолошку позадину и компетенције за активно учешће у формирању новог међународног система за плаћање.
