Прво успешно лансирање нове кинеске ракете-носача „Дуги марш 5“ 6. маја поклопило се са најавом да САД припремају међународни споразум о експлоатацији рудних богатстава на површини Месеца. Према подацима Ројтерса, бројне земље ЕУ, Канада, Јапан и УАЕ су идентификоване као потенцијални партнер САД у пројекту „Артемис акордс“. Компетентни извори рекли су тој агенцији да Русија, која је главни партнер НАСА у Међународној свемирској станици, наводно не би била укључена у преговоре о овом пројекту у почетној фази. Кина такође није именована као могући учесник будућег међународног споразума о експлоатацији минералних ресурса на Месецу.
Издање „Наса воч“ је објаснило ову ситуацију чињеницом да се данас свемир све више посматра као ново подручје војне активности. Нови пројекат би требало да симболизује растућу улогу Агенције НАСА као инструмента америчке дипломатије и очекује се да ће изазвати полемику САД са њиховим свемирским конкурентима, као што је Кина, наводи „Наса воч“.
Експерт са Московског ваздухопловног института, уредник издања „Авиопанарама“ Сергеј Филипенков у интервјуу за Спутњик, објаснио је зашто Кина и Русија нису именоване у контексту пројекта „Артемис акордс“. По његовом мишљењу, Трамп жели да обележи делове Месеца и завлада његовим ресурсима без Кине и Русије, јер разуме да су они озбиљни потенцијални конкуренти САД.
„Кинески свемирски програм до сада понавља достигнућа СССР-а. Сасвим је могуће да ће Кинези у наредних 10 година искористити идеје совјетских достигнућа, а након 2030. године кинески космонаути ће сигурно моћи да слете на Месец. За то имају све техничке могућности. ‘Роскосмос’ такође наводи да ће након 2030. руски космонаути бити на Месецу. Ако Кина има финансијске могућности, ако уложи огроман износ новца у такав програм, онда ће га без проблема и спровести. Нема већих техничких и медицинских проблема за слетање кинеских космонаута на Месец.“
Експерт је нагласио да је Кина способна да се такмичи са САД на Месецу након 2030. године. Кини је потребно још око 10 година како би савладала технику слетања човека на површину Месеца и како би започела експлоатацију рудних богатстава. Беспилотни лунарни програм ће савладати до отприлике 2025. године. До тог тренутка, Кина, на пример, може да направи на Месецу полигон за тестирање природних ресурса, може да испланира дефиницију платформе за слетање човека на месечеву површину, истакао је Сергеј Филипенков. У исто време, стручњак је сугерисао да Американци вероватно неће слетети на Месец 2024/2025. године, као што планирају данас.
Овај план је фиксиран у лунарном пројекту НАСА. Овај пројекат се зове „Артемида“. НАСА предвиђа стварање одрживог присуства на Јужном полу Месеца, као и то да ће приватне компаније вршити експлоатацију лунарних стена и подземних вода које се могу претворити у ракетно гориво.
Успешно лансирање Кине тешке ракете „Дуги марш 5“ експерт је назвао неопходним кораком у развоју кинеског лунарног програма.
„Очигледно је да је ’Дуги марш 5‘ употребљив у ове сврхе. Она је потребна да би се обезбедила база на Месецу и развила инфраструктура за даља тамошња истраживања. „Дуги марш 5“ је врста тешке ракете, као и руска ракета-носач ’Протон‘, која је некада била замишљена и намењена за беспилотно истраживање Месеца, као и могуће облетање Месеца без слетања. Кина у потпуности може спровести свој лунарни програм уз помоћ ракете-носача ’Дуги марш 5‘“.
Уговор о истраживању Месеца који су предложиле САД предвиђа стварање такозваних „зона безбедности“ око будућих лунарних база. Њихова величина ће варирати у зависности од операције која се тамо обавља. Зоне ће бити потребне за спречавање оштећења или ометања конкурентних земаља или компанија које делују у непосредној близини.
Седмог априла амерички председник је потписао декрет о комерцијалној експлоатацији ресурса на Месецу и другим небеским телима. У документу се наводи да Сједињене Државе не сматрају свемир „јавним доменом“. Руско министарство спољних послова је критиковало декрет Доналда Трампа, напомињући да Русија полази од једнакости свих земаља у истраживању и коришћењу свемира у мирољубиве сврхе.
