Председница Европске комисије (ЕК) Урсула фон дер Лајен, која је пре избора на ту функцију била немачка министарка одбране, одобрила је покретање процедуре против Немачке због кршења европског законодавства.
Коментаришући ову вест и спор између ЕУ и немачког Уставног суда, дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић за Спутњик каже да је овај случај само потврдио да у ЕУ однос европског права и националног права није јасно дефинисан.
Немица изводи Немачку пред суд
Он додаје да, тренутно, нико у Немачкој, па ни у Бриселу није сигуран шта би могло даље да се догоди у овом случају, до кога је дошло након што је 5. маја Уставни суд Немачке оценио да немачка савезна влада и сам Бундестаг нису довољно учинили да контролишу начин на који је одлучено да ЕЦБ откупљује државне обвезнице.
Реч је о откупу државних обвезница у оквиру такозваног квантитативног попуштања, мере коју је еврозона прeдузела како би помогла привредни раст својих чланица након глобалне финансијске кризе из 2008-2009. године.
„Један од оснивача десничарске Алтернативе за Немачку је заправо тужио немачку владу Уставном суду и суд је после дуге процене одлучио да тражи објашњење од ЕЦБ на који начин су откупљивали обвезнице. Циљ немачког Уставног суда је да након добијања објашњења закључи да ли је све рађено у складу са законом и да ли су немачки интереси били заштићени. Уколико то не буде случај, суд ће да наложи Бундесбанци, немачкој Централној банци, да више не откупљује обвезнице у име Евроспке централне банке“, прецизирао је Радичевић.
Уставни суд као папа за Немце
Будући да је, како каже, Уставни суд за Немце оно што је папа за католичке вернике, то је изазвало приличне реакције у самој Немачкој, али и пребацило лопту у двориште ЕУ.
Он напомиње да је Европски суд правде већ саопштио да једино он има надлежност да процењује законитост рада европских институција, па и ЕЦБ, а да је ЕК запретила покретањем прекршајног поступка. То значи да би, ако се проблем не разреши, ЕК могла да тужи Немачку пред Европским судом правде и да покрене прекршајни поступак против Немачке, објашњава саговорник Спутњика.
„Суштински, то је први пут да је једна одлука Уставног суда Немачке уздрмала темеље ЕУ. За реакцију Урсуле фон дер Лајен, њену претњу том најтежом казном, коју у ЕУ зову нуклеарном опцијом, да тужи једну државу-чланицу пред Судом правде ЕУ постоје два разлога. Један је да мора да докаже да није попустљива према Немачкој“, каже Радичевић.
Хтела је, како додаје наш саговорник, да покаже да те прекршајне процедуре подједнако лако може да покреће против родне Немачке, као што су покренуте и против Пољске и Мађарске. Поједини пољски министри су, каже он, већ реаговали дајући за право немачком Уставном суду, оценивши да ЕУ има превише надлежности.
За овакву реторику Немице на челу ЕК он види још један разлог.
„Она је оштро реаговала зато што власт у Берлину није сагласна са овом одлуком Уставног суда и суштински не намерава ништа превише да уради. Планирају да та правничка дебата, евентуално, доведе до неких промена, али не до суштинских, какво је одустајање од куповине обвезница“, истиче дописник из Немачке.
Он објашњава да је то посебно важно због најновијег пакета помоћи привреди еврозоне угроженој пандемијом корона вируса, због чега ће такође под одређеним условима бити откупљиване државне обвезнице.
Зачарани круг
Централна банка Немачке још није престала да их откупљује, пошто је Уставни суд ЕЦБ дао рок од три месеца да образложи програм откупљивања државних обвезница. Тек после тога ће Уставни суд Немачке да донесе коначну одлуку, напомиње Радичевић.
Правнички гледано, истиче саговорник Спутњика, направљено је право замешатељство, где ЕЦБ треба да одговара једном националном уставном суду, а не европском суду, а с друге стране, када и ако ЕК и тужи Немачку, она неће тужити Уставни суд, него немачку владу, односно државу. Притом, немачка влада не може ништа да наложи независној институцији каква је Уставни суд, па тако ни да утиче на то хоће ли Бундесбанци онемогућити даљи откуп обвезница у име ЕЦБ.
Немачка је, како оцењује, у зачараном кругу, у коме би влада да испуни оно што од ње очекују из Брисела, али то не може да учини. Тренутно нико у Немачкој, па ни у Брислеу није сигуран шта би даље могло да уследи, каже Радичевић за Спутњик.
