Битка код Пољане (14-15. маја 1945. године) је последња велика битка Другог светског рата у Европи. Народноослободилачка војска Југославије састављена из партизанских одреда стала је на пут немачким снагама и савезничким националистичким формацијама, које су покушале да се пробију у сектор под окупацијом америчких трупа, како би избегли предају југословенским или совјетским официрима.
„Совјетски официри и инструктори током рата су премештени у партизанске одреде на територију Југославије, где су обучавали савезнике, формирали и усавршавали војну структуру Народноослободилачке војске Југославије. То је помогло да изађу као победници из битке на Пољани“, рекао је Буранов.
Историчар објашњава да су у пролеће 1945. године немачке снаге на територији Југославије разбили југословенски партизани, стога је заповедник армије „Е“, генерал-пуковник Александар Лер потписао акт о безусловној капитулацији његових трупа.
„Међутим, поједине немачке јединице нису се повиновале и 14. маја удружиле су се различите немачке снаге и покушале да се пробију на територију Аустрије и северне Италије, како би се нашли на територији под америчком окупацијом, с циљем да се њима предају“, истиче експерт.
Он додаје да су им се придружиле посебне формације националистичких покрета, тако да је групу чинило око 30.000 људи.
„Током рата, у Југославији је формирана широка мрежа ’илегалаца‘, Немци су у борби са партизанима били ослоњени на националистичке групе. Због тога су у свакој југословенској републици формирани и подржавани националистички и ултрадесничарски покрети“, рекао је Буранов.
Према његовим речима, већина тих људи учествовала је у ратним злочинима и етничким чишћењима.
„Битка код Пољане почела је 14. маја 1945. године, када су групације пришле југословенским партизанима који су били поставили кордоне на путевима и захтевале да им ослободе пролаз на запад. Након што су југословенске снаге категорички одбиле да то учине, почела је битка. Користило се ватрено оружје – пушке, митраљези, аутомати“, објашњава историчар.
Буримов истиче да је Народноослободилачка војска Југославије извојевала коначну победу када су им у помоћ пристигли западни савезници на тенковима. Немци и националисти су се предавали или бежали у шуму, према западу. Губици нису били велики – страдало је 500-600 Немаца и националиста, а партизана око 100.
Подсетимо, свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“, Спутњик вам представља ексклузивне материјале о Другом светском рату. Сазнајте све о највећим биткама и херојима Другог светског рата, читајте сведочења преживелих, коментаре стручњака, погледајте документе које је декласификовало руско Министарство одбране, архивске фотографије и видео-снимке.
Прочитајте још: