Гризлов је додао да је руска делегација подржала изјаву страна о неограниченом режиму прекида ватре, који би укључивао додатне мере, усаглашене још јула 2019. године.
Он је такође истакао да је неопходно пооштрити контролу примирја у Донбасу, које крши управо кијевска страна која и „одбија да предузме посебне додатне мере контроле прекида ватре”.
Гризлов је, осим тога, навео да је руска делегација предложила да се у Записник Контакт-групе евидентира обавеза Украјине да у току недеље достави нацрт о интеграцији „Штајнмајерове формуле” у закон о особеностима локалне самоуправе у Донбасу. Међутим, украјинска делегација је и то одбила да уради.
„Надам се да ће се захваљујући осећању политичког самоодржања, Кијев суздржати од покушаја примене сценарија силе. Неопходно је чврсто следити пут мирног регулисања сукоба у Донбасу, у складу са пакетом мера за реализацију Минских споразума”, закључио је представник Русије.
Ситуација у Донбасу
Подсетимо, војна операција украјинских власти против самопроглашених Доњецке и Луганске народне републике траје још од 2014. године. Према подацима УН за тај период, погинуло је око 13.000 људи. Питање решавања кризе се разматра, између осталог и током сусрета Контакт-групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа која регулишу деескалацију конфликта. Међутим, и након споразума о примирју, између зараћених страна настављају се гранатирања.
Контакт-група за Донбас, раније је у Минску усагласила „Штајнмајерову формулу“, која утврђује поступак ступања на снагу закона о посебном статусу Донбаса.