Италија, према речима француског министра унутрашњих послова Кристофа Кастанера, „није требало да крене са поновним отварањем својих граница без претходних консултација са осталим чланицама ЕУ”. Кастанер је истакао важност координације одлука на европском нивоу, посебно у вези са шенгенским простором.
У Европи нема слоге око отварања граница
Како за Спутњик каже Милан Игрутиновић из Института за европске студије, у последња два месеца већина земаља је из својих интерних разлога затварала границе и уводила мере према сопственом нахођењу. Шенгенски споразум, како наводи, и предвиђа да свака земља може, у складу са својим виталним интересима, унилатерално ограничити путовања.
„Европска комисија је прошле недеље издала одређене смернице да се границе отварају фазно и у координацији, уз препоруку Европског центра за контролу заразних болести да то ураде прво оне земље које имају слабије присуство вируса и болести, те да такве земље прво међу собом крену у отварање граница“, објашњава Игрутиновић и додаје да су државе попут Литваније, Летоније и Естоније пре неколико дана релаксирале правила преласка граница у договору са Пољском и Шведском, тим пре што Пољска нема толико критичну ситуацију са ковидом.
Међутим, како каже, очито је изостала одређена врста координације између Италије и Француске.
„Италија је још прошле недеље отворила неке мање локалне граничне прелазе са Швајцарском, који нису превише прометни и више су значајни локалном становништву. Ипак, граница између Италије и Француске јесте осетљивије питање и Француска, која бележи пад пандемијске криве последњих недеља, се вероватно боји да унилатерално отварање граница од стране Италије може довести до новог разбуктавања заразе“, примећује Игрутиновић.
Италијански премијер Конте је сам рекао, додаје Игрутиновић, да они преузимају одређени ризик тим најавама о отварању граница, али да се као и сви налазе између чекића и наковња - с једне стране економије и новчаних потреба да се живот настави колико је могуће нормално, и са друге стане здравствених потреба да се људи чувају заразе.
ЕУ није кључан фактор у домену јавног здравства
„У том смислу видећемо колика ће бити политичка цена овакве одлуке, али је важно напоменути да јавно здравство, у које спада и ова пандемија, није у надлежности ЕУ. То није ствар која је регулисана на нивоу ЕУ и бриселска администрација није имала никакве формалне механизме да било кога тера да ради било шта. То је област која фундаментално припада националним државама и ЕУ у том смислу није посебно битан чинилац. Наиме, она може да позива на координацију и договор да државе чланице у заједничком ритму раде на отварању за туристе, али ипак није посебно битан играч“, указује наш саговорник и додаје да се зато у суштини државе препуштене сам себи и све своди на односе између појединих земаља.
„На почетку пандемијске кризе то се показало доста лоше по Италију и на неки начин ружно од стране њених највећих и најбогатијих суседа који су из својих разлога задржали споствену болничку опрему и нису помогли влади у Риму. То се касније мало поправило и мало је спласнула та врста одијума у Италији, али последње анкете показују пораст евроскептицизма. Да ли је то последица пандемије или трајнији сентимент остаје да се види. Али, проблем ЕУ је што она нема механизам којим би водила јавно здравствену политику и координисала на нивоу читаве ЕУ. Ја нисам чуо никакве озбиљне позиве да се то, на неки начин, „ремонтује“, а ако се то и деси то ће бити ствар измене уговора, што је опет компликована ствар и тај процес би трајао годинама јер све чланице морају да се са тим сложе“, каже Игрутиновић.
Иако, како напомиње, ово јесте наставак мањка политичке коородинације и добрих политичких обичаја да се са својим суседима договарате шта и како да радите у стварима које су очигледно од заједничког интереса, трвења између Француске и Италије око отварања граница ће вероватно за пар дана проћи, поготово ако не буде посебно великих „гроздова“ заразе који би настали тако што се нека граница између две државе отворила.
Пред ЕУ су много већи изазови од питања граница
Међутим, оно што ће бити круцијални тест за целу структуру и логику ЕУ је питање одговора на долазећу економску кризу.
„То ће бити питање помоћи од стране Европске централне банке и пакети помоћи од Европске комисије, дакле питање економских односа и природе европске монетарне уније. Ако се буде поновила прича из 2010-те, 2011-те и 2012-те године, а постоје добре шансе да ће тако бити, то ће бити оно што фундаментално дрма темеље ЕУ. Прошле недеље смо имали одлуку немачког Уставног суда који донекле „изазива“ политику Европске централне банке и то ће, чини ми се, бити већи тест јединства Европске уније него што су то несугласице око темпа отварања граница“, оцењује Милан Игрутиновић.
Подсетимо, након више од два месеца карантина широм државе, италијански премијер Ђузепе Конте најавио је у суботу да ће та земља дозволити улазак европским туристима, док ће обавезни 14-дневни карантин бити укинут од 3. јуна.
