Инфламаторни синдром који карактеришу висока температура, осип на кожи, конјуктивитис и оток лимфних жлезда, познатији као кавасаки синдром, од раније је познат у медицини и дечјим болницама у Србији. Њега изазива вирус, односно, организам у борби са вирусом почне да напада сопствене крвне судове. Највероватније је корона вирус код деце код које је забележен кавасаки, покренуо овакву реакцију.
Важно је да се кавасаки синдром открије на време
„У сваком случају, родитељи не треба да брину, јер и ако се јави овај поремећај, он је лечив ако се на време уочи, то је цела суштина. Родитељи треба да се јаве лекару оног тренутка када осете да дете има температуру, а не знају због чега, ако се јављају оспе и друге промене карактеристичне за кавасаки“, каже за Спутњик Ида Јовановић, начелница кардиологије Универзитетске дечје клинике.
Јовановићева додаје да разлог за појаву тог синдрома није ослабљен имунитет, већ имуна реакција која је индивидуална и каже да он може да се појави и код деце која су потпуно здрава када дође до појаве овог феномена, након што прележе неку инфекцију.
„Ако се не лечи на време, може да буде трагична, а ако се препозна, али касно, тада остају трајне последице на коронарним артеријама и ризик за цео живот од инфаркта миокарда“, наглашава наша саговорница.
Кавасаки синдром атипичан после короне
Према речима начелника пулмологије Института за мајку и дете Предрага Минића, појава кавасаки синдрома је са епидемијом вируса корона постала атипична. Чешће се јављају пацијенти старији од 5 година, који имају само неке од симптома.
„Кавасакијева болест, као што видите по називу да ју је Јапанац описао, нарочито је била заступљена у Јапану и земљама Далеког истока, али је наравно има и код нас. То је синдром, односно васкулитис који обично покрећу вируси. Овог пута је то по свој прилици овај ковид вирус, иако је код једног броја деце немогуће доказати његово присуство. Али је очигледна његова атипичност. А типично за кавасаки је да га добије дете испод пет година са високом температуром која траје дуже од пет дана, која не пада ни на какве антибиотике. Поред температуре, то је васкулитис средњих крвних судова, а тај средњи крвни суд је коронарна артерија. Она се прошири, дође до дилетације анеуризме коронарне артерије и мало дете може да добије инфаркт“, објашњава Минић.
На Институту за мајку и дете тренутно се налазе два пацијента са кавасаки синдромом, која се успешно лече. Према сведочењу нашег саговорника, оба пацијента имала су вирус корона, односно, код једног је тест био позитиван, а код другог лажно негативан, јер је установљено присуство антитела. Оба пацијента су старија од пет година и имала су само неке од симптома.
„Код нас је то релативно честа ствар на Институту. Сигурно око 10 до 15 деце током године има кавасаки болест. А сада је мањи број те типичне деце, деце испод пет година, а има ових других. Тако је то и у свету примећено“, објашњава саговорник Спутњика.
Лечење кавасаки синдрома
Лечење кавасаки синдрома врши се терапијом имуноглобулина и кортикостероида и обично не траје дуго, додаје Минић. Уколико се даје права терапија у првих неколико дана, опоравак се јавља након три или четири дана. Ако постоји дилетација коронарних артерија, онда се месецима даје аспирин.
Минић закључује да код родитеља не треба да постоји страх, будући да та болест није инфективна, већ реактивна.
Тренутно је актуелан процес при међународним институцијама у којем учествују и српске болнице које шаљу податке, на основу чега ће се утврдити колики је проценат деце развио кавасаки синдром, а да је прележао корона вирус. За сада у Србији није могуће установити да ли је дошло до пораста броја оболеле деце кавасаки синдромом након вируса ковид 19.
