Нема политике, само истина
Тома Дјумонтељ је давно пробао војничку блузу бораца Црвене армије. Он је руководилац француског удружења Реколектив које се бави реконструкцијом историјских догађаја. Уопште није лако реконструисати борбе на Источном фронту.
„Потребно је формирати велики пројекат са тенковима, авионима, експлозијама и хиљадама учесника. Овде у Француској је теже реализовати такав пројекат због многих ограничења: координације, поштовања безбедносних захтева. А без координације, демонстрације се претварају у неред“, рекао је Дјумонтељ.
Већина оних који се баве реконструкцијом у Француској, када је реч о догађајима који се односе на СССР-а у Другом светском рату, више воле америчку униформу. У земљи су само четири главна клуба заинтересована за рат „са друге стране“. Чланови Реколектива су принуђени да на тематским састанцима објашњавају какав је однос према победи имао Совјетски Савез и зашто имају „чудну“ униформу. На импровизованим парадама, Томини другови дају команде на руском језику, покушавајући да имитирају Совјетску армију и официре из тог доба.
„Французи су склони томе да верују да су САД и Велика Британија победиле у рату без СССР. Не знам зашто је тако, да ли су заборавили или игнорисали, али ми морамо рећи истину, посебно након педесет година хладног рата, и одати почаст жртвама из ваше државе. То нема везе са политиком. Униформе НКВД и СС нису одобрене у нашим групама. Ово је само историја“, каже Дјумонтељ.
Француски војноисторијски клуб „Црвена звезда“, као што му име каже, такође се бави реконструкцијом битака на истоку Европе. И такође се суочава са незнањем јавности.
„Показујемо каква је била Црвена армија и одајемо јој почаст, зато што је њена улога заборављена, посебно на Западу. Желимо да упознамо Французе са другачијим погледом на рат“, објашњавају чланови клуба Кевин и Венсан.
Митраљез Луис
Јаша Накамура, фармацеут из Токија, први пут је погледао филм „Свој међу странцима, странац међу својима“ пре тридесет година. И од тада се заинтересовао за руску и совјетску историју, за руски језик. „Сиже, посебан начин размишљања и наравно митраљез Луис“, то је оно што је одушевило Јапанца у филму Никите Михалкова.
На питање, шта он подразумева под руским начином размишљања, Накамура одговара: „Искреност! По томе смо слични“.
Током осамдесетих, совјетски филмови су, према речима Јапанца, били популарни у Земљи излазећег сунца. Данас су занимљиви само историчарима који покушавају да реконструишу историјске догађаје. „Борили су се за своју домовину“, „Зоре су тихе“, и још много тога — Јаша набраја своје омиљене филмове. Своја осећања док је у униформи бораца Црвене армије изражава једном реченицом: „Служим Совјетском Савезу!“
Накамура сакупља совјетске значке и заставе, документа, униформу, делове опреме. Он сматра да Јапанац у војној блузи и са капом Црвене армије изгледа сасвим природно, јер су се у совјетским трупама борили многи борци источног изгледа — људи са Далеког Истока, из Средње Азије.
Одушевљени фармацеут је чак ишао на реконструкцију Бородинске битке. Он је био лекар на бојном пољу са „Французима“ близу Москве. И успут је обогатио знање о Другом светском рату захваљујући филму „28 панфиловаца“.
Па ипак је филм Никите Михалкова формирао посебан однос Накамуре према Русији. Када је тек почињао као историчар-аматер, његови сународници су имали нејасну представу о Грађанском рату у срушеној Руској империји. Знали су само за јапански корпус који је учествовао у борбама на руском Далеком истоку 1920-их.
Парадоксално, али омиљени лик Накамуре је анархист који је побегао из Црвене армије и скинуо звезду петокраку. „На крају је извршио харакири. Шала, наравно“, рекао је уз осмех фармацеут.
Нестандардна униформа
Припадници финске војноисторијске групе „Карелија“ реконструишу ликове војника и командира 126. стрељачког пука Црвене армије. Ово је део са врло занимљивом биографијом: 71. стрељачку дивизију, у чијем саставу је био пук, формирали су 1940. године као део Финске народне армије коју је формирала Москва. Чиниле су је совјетски Финци и Карели.
Џесе, учесник реконструкције, истиче потешкоће приликом „копања“ по историји: „Од тада су се манири и понашање људи променили. А ми у Финској морамо да узмемо у обзир и разлику у културама. Додајте овоме још и језичку баријеру“.
Али аматери се и даље с муком облаче као војници Црвене армије 1940-их година. „Ако говоримо само о спољашњој страни, онда је то једноставнији задатак, уз одређене нијансе. С друге стране, постоји много фотографија на којима се види како се стварна униформа разликовала од стандардне“, објашњава Џесе.
Главни мотив чланова таквих клубова је интересовање за прошлост бивших противника. Али ипак, њих највише занима потрага за новим архивским подацима и оригиналним предметима из тог периода.
Постоји само једна забрана
Руски истраживач Тимофеј Шевјаков не види ништа изненађујуће у популарности „косплеја“ руске и совјетске ратне историје у иностранству. Према његовим речима, Црвена и Руска царска армија имају врло позитиван имиџ. Уосталом, то су кључни учесници Наполеонових ратова и два светска рата.
„Заправо, за реконструкције у читавом свету постоји само једна ‘проблематична’ армија — то је војска Немачке у периоду Трећег рајха. Постоји неизречена забрана симбола СС снага. А за реконструкцију јединица Верхмата користе се униформе немачке војском из Првог светског рата, јер се континуитет одржавао“, објашњава Шевјаков.
Андреј Бондар, из војноисторијског клуба „Инфантерија“ истиче да су странци који долазе у Русију и који су заинтересовани за ратну прошлост, „веома дисциплиновани“.
„Изгледају посвећено свом циљу и остављају врло позитиван утисак“, истиче он. Према његовим запажањима, страни обновитељи са руском историјом поступају пажљиво, искрено покушавајући да схвате како су живели руски преци и како су се борили.
Жеља за проучавањем прошлих битака у Русији и Европи, за „борбом“ у униформи Црвене или Руске армије, није изненађујућа. Ово је само део интересовања за Русију, са којом су повезани скоро сви светски догађаји из протеклих векова. И Јапанци, и Французи у униформама Црвене армије, изговарајући „Служим Совјетском Савезу“, одају почаст заједничком сећању.
Свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“, Спутњик вам представља ексклузивне материјале о Другом светском и Великом отаџбинском рату. Сазнајте све о највећим биткама и херојима Другог светског рата, читајте сведочења преживелих, коментаре стручњака, погледајте документе које је декласификовало руско Министарство одбране, архивске фотографије и видео-снимке.
Прочитајте још:
