На питање када се очекује наставак преговора поводом тог закона, Перовић је одговорио да је митрополит Амфилохије недавно у званичном допису подсетио премијера Душка Марковића да та тема стоји отворена и да се чека одговор Владе.
„Црква спремно чека одговор Владе и са пажњом ће саслушати њено коначно виђење ове теме“, казао је Перовић агенцији МИНА.
Он је подсетио да су прво имали петосатни састанак владика и министара.
„Потом смо имали дуг и садржајан састанак такозваних експертских тимова и више не видим ни потребе ни простора да се преговара у недоглед“, казао је Перовић.
Он је рекао да посебно нема дилеме у чему је проблем и поручио да Влада треба да одговори да ли ће закон бити мењан или неће.
Перовић је подсетио да су људи из експертског тима Владе на последњем састанку признали да су приговори цркве и аргументовани и правно утемељени.
„Мењамо ли га суштински, тамо где је он у колизији са Уставом и основним људским правима, или ћемо, не дај Боже, себе и јавност да обмањујемо неким фризирањем и улепшавањем овог, по нама, накарадног текста“, навео је Перовић.
Он је казао да ће спор бити решен када буде „уклоњен“ закон и усвојен бољи и поручио да нема ни говора о потписивању било каквих темељних уговора МЦП док је на снази „овај удар на правни поредак државе“.
Он је навео да можда изгледа да МЦП наступа по принципу „узми или остави“, односно да уцењује Владу захтевом да се уклоне спорни чланови закона, без чега нема даље приче ни о чему другом.
„До ове ситуације смо дошли тако што целу претходну годину цркву нико ништа није питао ни око чега. Мимо међународних препорука о инклузивном и транспарентном дијалогу закон је донесен једнострано. Зато ми кажемо ’промена, а не примена‘ закона“, поручио је Перовић.
Неутемељене критике о политичкој позадини литија
Говорећи о наставку литија, Перовић је рекао да с обзиром да је здравствена ситуација све боља, у МЦП очекују да ће „затворски услови“ попустити и бити добијен амбијент демократског друштва, у којем се подразумева могућност јавног окупљања.
Упитан да ли ће литија бити и током кампање за парламентарне изборе, Перовић је рекао да их не занима као цркву и као верујуће људе кад ће и да ли ће бити парламентарних избора.
Он је казао да ако неко види везу између избора и литија, тај треба да је тражи у чињеници да власт није желела да квалитетно реши питање закона пре његовог усвајања.
„Није га решила у моменту јасне грађанске манифестације негодовања против тог закона. Власт је свјесно гурала тензије између себе и цркве ка 2020. години, па онда још конкретније, према другом делу ове године“, оцијенио је Перовић.
Он је навео да у том смислу МЦП не интересују критике власти о политичкој позадини литија, јер су непринципијелне и неутемељене и јер се ради о политикантској флоскули и замени теза.
Перовић је рекао да са друге стране све има своје политичке разлоге, јер је реч о закону који је изгласан у Скупштини и који само и једино у њој политички може бити промењен.
„Кад кажемо да је позадина политичка, то онда не значи да се црква бави странкама, или да је склизнула у политиканство, него да смо вољом државе дошли до оне политичке теме, доношење закона о црквама и верским заједницама, која се тичу цркве“, казао је Перовић.
Он је навео да је искључива политичка воља владајуће гарнитуре хоће ли се литије временски поклопити са одржавањем избора или са било којом другом политичком активношћу.
Политичким листама не требају црквени богослови
На питање да ли би МЦП подржала некога на изборима, с обзиром да се помиње могућност формирања листе за одбрану светиња, Перовић је одговорио да политичким листама не требају црквени благослови, нити црквена имена.
„Друга је ствар да ли међу политичарима неко из сопствених верских побуда тражи благослов за почетак неког посла. Такав и треба да га добије, али да то не користи у политичкој пропаганди. Сваки нормалан, користан и добронамеран посао црква благосиља“, казао је Перовић.
Перовић је казао да ако владајућа партија у изборе улази са кампањом да хоће мимо Устава да „подржави“ цркву, да црквену имовину без суда припише себи, онда она свесно даје легитимитет опозиционој варијанти да се назове „не дамо цркву“ или „бранимо светиње“.
„Али то је ствар нечијих политичких процена, а никако жеље цркве да одређује и усмерава ни на који начин било чију политичку активност“, рекао је Перовић.
Он је казао да су странке, партијашења и деобе нормалне ствари за парламентарну демократију, али да то није тема у коју би црква требало да улази и да се сврстава на нечију страну.
„Оно што би у политичким пословима евентуално могло да добије подршку цркве, нису поделе и деобе, него нека идеја, неки процес или вредност којима би ујединили сву Црну Гору“, казао је Перовић.
Најава формирања православне цркве националних Црногораца удар на темељ државе
Коментаришући поруке председника државе Мила Ђукановића да је могуће формирање православне цркве националних Црногораца, Перовић је оценио да је то удар на темеље државе.
„На овај начин председник руши Устав, који каже да су држава и црква одвојене у организационом смислу. Не може и не сме држава или партија оснивати нити обнављати цркву“, рекао је Перовић.
Он је казао да Ђукановић дели грађане, афирмишући национализам као принцип верског окупљања, што је супротно и црквеним канонима и начелима грађанског друштва.
Он је упитао шта значи утврђивање подела по националној основи, нарочито између Срба и Црногорца у Црној Гори.
„Зар ми нисмо браћа, кумови и најближи рођаци? На последњем попису приближно је једнак број националних Црногораца и говорника српског језика, као што је приближно једнак број националних Срба и говорника црногорског језика“, навео је Перовић.
Он сматра да то говори да Црногорци говоре српски, а да Срби говоре црногорски.
„У ствари, то све значи да су поделе по том питању — једна велика бесмислица.“
Он је навео да се у председниковом говору доводи у питање право цркве да се пита и да предлаже правац будућег кретања и развоја Црне Горе.
„Ми свештеници и верници истовремено смо и грађани ове државе. И имамо право на јавну реч, да кажемо шта нам се свиђа, а шта не, да се међусобно договарамо, да саветујемо једни друге“, рекао је Перовић.
Он је казао да је Црна Гора и њихова земља и да имају право да одлучују о њеној даљој судбини ништа мање него било ко из власти, све у складу са прописима и важећим стандардима друштвеног живота.
Прочитајте још:
