У историјском смислу, истиче за Спутњик проф. др Стаматовић, увијек треба имати на уму да је Црна Гора једина држава Европе и бивша чланица такозваног источног лагера у којој није извршен дисконтинуитет власти послије рушења Берлинског зида.
Са истом идеолошком матрицом „милитантног атеизма“, који је у Црној Гори ступио на сцену после 1945, када је и формално почео прогон Цркве и пљачка њене имовине, и суштински се није мијењао него је само имао мање или веће кривуље. Ђукановић сада покушава да заврши тај започети процес, наглашава Стаматовић.
Бумеранг ефекат
Овај историчар скреће пажњу и на, како каже, у савременом свету ретку појаву – да власт и њен лидер Мило Ђукановић већ годинама себе дословце изједначава са интересима Црне Горе и њених грађана.
„Дакле, он је Црна Гора, а цркву представља као противника Црне Горе и експонента великосрпског национализма и хегемонизма. Режим је Црна Гора, његови интереси су црногорски интереси, напад на њега је напад на црногорске интересе и он је ексклузивни бранитељ тих интереса. Да би се ти интереси одбранили потребно је у Црној Гори материјално опљачкати оно што се још није опљачкало, а то је Српска црква кроз обезбјеђивање легалитета пљачке путем закона. Сва суштина је у томе“, категоричан је Стаматовић.
Међутим, наш саговорник је мишљења да је актуелна, како каже, неокомунистичка власт у Црној Гори, сада направила потпуно погрешну процјену ситуације, не само са доношењем фамозног Закона о слободи вјероисповјести.
„Уљуљкан искуством од седам и по деценија тоталитаризма, режим је вјероватно мислио да ће му и овај закон проћи као много пута што је прошло према цркви за ових 75 година. Међутим, масовност литија и вјерника је само почетак бумеранг ефекта. Он је такви потезима направио један врло непријатан утисак и осјећај чак и код људи који имају прилично индолентан став према главним друштвеним збивањима“, примјећује Стаматовић.
Власт срља у нове грешке
Штавише, додаје наш саговорник, власт не само да тога изгледа није свјесна већ сада срља у нове грешке, потпуно губећи смисао за реалност.
„Инсистирањем на моделу владања да Црна Гора буде последња неокомунистичка држава тоталитарног типа и оваквим понашањем према цркви, режим је не само себи намјестио омчу око врата у односу на своје грађане, већ и у односу на европске и свјетске центре који су га свих ових година из ових или оних разлога до сада подржавали, а сад и они почињу да га доживљавају као сопствени баласт“, оцјењује Стаматовић.
Овај историчар стога сматра да се генерално може закључити да је читав слијед последњих догађаја говори о суноврату Црне Горе.
„Историјски гледано, власт, ма каква била, кад год се конфронтирала с Црквом, губила је битку јер то је нешто што је вјечито и несаломиво, и што траје преко два миленијума“, закључује Стаматовић.
