Хапшење владике будимљанско-никшићког Јоаникија није само узбуркало јавност у Црној Гори и Србији, већ и песничке духове. После песме коју је у част епископа Јоаникија написао владика далматински Фотије и песме познатог музичара Небојше Мастиловића, коју му је посветио радио „Слово љубве“, сада се пера латио и Благоје Баковић.
Познати српско-црногорски песник, добитник бројних награда, међу којима и државна награда Србије за врхунски допринос култури, написао је песму у част епископа коју преносимо у целости.
Кад Јоаникије раздани апсану
Само ти синко свој посао чини
Лисице на Сунце и у затвор води
А у тамници јарко Сунце сини
Да сва тамница буде на слободи
Кад је ноћ пала на сву Црну Гору
Са Острога светлости пенушао слап се
Па кад су по мраку угледали зору
Кренуше на Владику да светлост ухапсе
Да ухапсе топли дах молитве из плућа
Да ухапсе небо изнад кућног рога
Да хапшењем светињу одвоје од Бога
Да хапсе иконе – бранитељке кућа
Потегоше лисице, пендреке и метке
Сузавце бацише на потомке живе
Не би ли у њима подавили претке
И семе племена низ бразде и њиве
Кад крену да гута њиног ума рака
Веру и љубав са почетка века
Хапсећи ветар преко шумарака
Јурнуше у себи да хапсе човека
Кад у поноћ светлост васељенска бану
И слепи видесте пре икаквог јутра
Кад Јоаникије раздани апсану
Да га је више споља но унутра
Само ти синко свој посао чини
Лисице на Сунце и у затвор води
А у тамници јарко Сунце сини
Да сва тамница буде на слободи
Благоје Баковић