Данијел Игрец, магистар правних наука из Љубљане, објашњава за Спутњик да је „Штајерска гарда“ самоорганизована групација која као свој најважнији задатак истиче борбу против илегалних миграната и спречавање даље исламизације Словеније.
„Организација је основана 2018. године и формално правно има статус удружења, односно, невладине организације. Њени чланови немају јединствен политички профил, јер је реч о људима који долазе из различитих организација, али их можемо сврстати међу присталице десних политичких опција“, објашњава Игрец.
Паравојска у Словенији против миграната
Словенија, додаје он, није једина држава у којој ничу разноразне одбрамбене групе. Како каже, нажалост, то је последица неспособности Европске уније да пружи адекватан одговор на мигрантску кризу.
„Грађани се због тога свакодневно суочавају са безбедносним ризицима, па делује да су на неки начин препуштени сами себи. Управо таква атмосфера представља плодно тле за формирање разних групација које покушавају да попуне безбедносни вакуум“, наводи наш саговорник.
Он каже да се често за „Штајерску гарду“ прича да је реч о наоружаној и паравојној формацији, али да лично мисли да ту треба направити јасну разлику, јер су паравојне формације обично групације које делују са намером рушења уставног поретка и угрожавања безбедности државе.
„Ту се убрајају разни терористички и сепаратистички и остали екстремистички покрети, који отворено делују мимо Устав и закона. Када је у питању ’Штајерска гарда‘, видимо да њихов прокламовани циљ није рушење, већ заштита државе и њене безбедности. Једини проблем је у томе што ’Гарда‘ покушава да надомести улогу државе, јер сматра да власт не ради довољно да заштити грађане. Такви покушаји са аспекта важећег законодавства често представљају прекршаје, па чак и кривична дела, што је случај у Словенији. Припадници ове организације управо ношењем униформе и коришћењем лажног оружја (имитације) и вршењем контроле државне границе на неки начин стварају утисак да узурпирају безбедносне ингеренције државе“, објашњава наш саговорник.
„Штајерска гарда“ нема капацитете да угрози државу
Игрец сматра да би требало да постоје закони којима би се овакве групације забраниле, ма у којој држави да постоје у оквиру ЕУ:
„Земље попут Шпаније и Кипра, које се суочавају са сецесионистичким и терористичким деловањем, имају посебна законска решења о заштити територијалне целовитости. Такав је и случај Кине у погледу Хонг Конга. Што се ’Штајерске гарде‘ тиче, она ни по логистици, ни по свом бројчаном стању, ни материјалним ресурсима нема капацитете да озбиљније угрози државу. Реч је о минорној организацији која не представља реалну опасност по националну безбедност. Свако њено деловање које излази ван закона, могуће је санкционисати и у оквирима постојећих прописа, пре свега из кривичног закона“, објашњава саговорник Спутњика.
Наш саговорник наводи Мађарску као пример државе у којој нема никавих „гарди“, јер државни органи раде свој посао. Влада Мађарске, истиче он, предузима све превентивне мере заштите својих грађана и та држава успева да се избори са мигрантском кризом.
Пахор је осудио активности ове формације и нагласио да је „Словенија безбедна земља, која има има компетентне службе за заштиту јавног реда и мира и да нема потребе за било каквим сеоским стражама“.
Фантомке, маскирне униформе...
Прву узбуну у Словенији „Штајерска гарда“ изазвала је пре две године, када се на друштвеним мрежама у јавности појавио снимак људи у војничким панталонама, маслинасто зеленим мајицама, са фантомкама, „дугим цевима“, секирама и заставом Словеније. Додатна доза забринутости настала је због чињенице да је предводник ове групе тада био бивши председнички кандидат Андреј Шишко.
Он је својевремено био и председнички кандидат испред партије Покрет уједињења Словеније, чији је и лидер. Медији су га окарактерисали као некога ко је милитариста, против је мигранта и бивши затвореник — у затвору је провео две године због постављања бомбе испод једног аутомобила. Када се објава на друштвеним мрежама појавила, полиција је одмах покренула истрагу и тада је ухапшено неколико људи, међу којима је и Шишко, под оптужбом да угрожавају уставни поредак земље.
Повод за нову Пахорову реакцију такође је био снимак објављен на друштвеним мрежама ове групације.
