„Видимо тактику коју користе САД. Она подразумева јасан план деловања, а то је иступање из свих споразума, који за њих имају међународно-правни карактер, који их обавезује на било шта и изједначава с осталим светским партнерима. Америка непрекидно тражи кривце, који то нису, али, морају послужити као спољашње објашњење таквих поступака. Или је крива Русија или и Русија и Кина”, изјавила је Захарова.
Као примере, она је навела једнострано иступање САД из Споразума о ограничењу противракетне одбране, Споразума о отвореном небу, Споразума о заједничком свеобухватном акционом плану с Ираном.
Споразуми из којих су САД иступиле
Споразум о ограничењу противракетне одбране потписан је 1972. године између САД и СССР на неограничен рок, иако га је у било ком моменту могла раскинути било која од земаља потписница.
Споразумом је утврђена обавеза страна да одустану од стварања, тестирања и размештања система или компоненти противракетне одбране на мору, ваздуху, у свемиру или на копну за борбу против стратешких балистичких ракета, као и да а не да стварају системе противракетне одбране у земљи.
Амерички председник Џорџ Буш млађи је 13. децембра 2001. године објавио једнострано повлачење САД из Споразума, након чега у складу с одредбама, важио још шест месеци, до 12. јуна 2002. године.
Споразум о отвореном небу потписан је 1992. године и постао је једна од мера за изградњу поверења у Европи након Хладног рата. Он је на снази од 2002. године и омогућава земљама-учесницама да отворено прикупљају информације о оружаним снагама и активностима других.
Споразум су потписале укупно 34 државе, а већина њих су НАТО земље, па се може очекивати да ће Америка и након повлачења из овог Споразума преко својих партнера добијати потребне информације.
Заједнички свеобухватни акциони план је споразум који су Иран и „шесторка“ међународних посредника (Русија, САД, Велика Британија, Кина, Француска и Немачка) закључили 14. јула 2015. године. То је историјски споразум о решавању дугогодишњег проблема иранског нуклеарног програма, чија имплементација скида са Ирана економске и финансијске санкције које су раније увели СБ УН, САД и Европска унија. План је ступио на снагу 16. јануара 2016. године.
Договор у свом изворном облику није преживео ни три године: Сједињене Америчке Државе су у мају 2018. године објавиле саопштење о једностраном повлачењу из њега и враћању строгих санкција Ирану. Иран је најавио поступно смањивање својих обавеза у оквиру споразума.