Овога пута у Минеаполису није „прошла" чувена полицијска одбрана – опирао се хапшењу. У том покушају, који је у Америци ко зна колико пута завршио посао, полицајце су „издале“ камере које су јасно показале да никаквог опирања није било, а да је бели полицајац с коленом на врату притискао Афроамериканца Џорџа Флојда који је лежао на улици док несретник није издахнуо. Није помогло ни запомагање ухапшеног да не може да дише.
За брутално убиство, или како би се то рекло, прекомерну употребу силе, истом мером су узвратили грађани Минеаполиса који су после таквог снимка запосели улице града. Насилно су заузели полицијску станицу у којој су радили полицајци који се сумњиче за насилну смрт Флојда, потпуно су уништили трговински центар, спалили неколико продавница и демолирали стамбени блок.
Немири у Минеаполису могу да изазову гнев широм Америке
Гувернер Минесоте Тим Волц прогласио је ванредно стање и послао војнике на улице, а на његов позив, председник САД Доналд Трамп је у град послао и припаднике Националне гарде.
Зашто не прође година, а да свет не обиђу сличне сцене из САД-а?
о У Галвстону у Тексасу двојица полицајаца на коњима кроз град водила су црнца везаног конопцем;
о У Сент Луису су избиле демонстарције пошто је судија ослободио бившег полицајца оптуженог за убиство Афроамериканца;
о Полиција у Шарлоту објавила снимак убиства Афроамериканца;
о Ванредно стање у Шарлоту;
о Полицајац убио Афроамериканца у Сан Дијегу
о Због убиства Афроамериканца, у америчком граду Милвокију уведен је полицијски час за тинејџере...
То су само с неки од насумично изабраних наслова последњих неколико година, па и из времена када је председник био први црнац у истотији Америке, демократа Барак Обама.
„Из тог зачараног круга не могу да изађу, поготово неће моћи сада и свака следећа реакција може да буде још већа због економске кризе. Када није економска криза то је лакше контролисати, а када још дође економска криза и сви су додатно напети, онда није ни чудо када овако букне. У Минеаполису је прилично озбиљно и проширило се на друге градове“, каже за Спутњик политиколог Александар Павић.
И даље је, истиче он, велика несразмера између економског статуса и прилике за напредовање црначког и латиноамеричког становништва и осталих у Америци, где је сегрегација формално укинута, али у суштини није у потпуности и у економском и друштвеном погледу још траје.
Павић, који је завршио студије на калифорнијском универзитету Беркли и добар је познавалац америчких прилика не спори да су направљени неки помаци и да је сада знатно више црнаца који су добро плаћени, оних који су и у медијима, спорту, забавној индустрији, али и истиче да је то ипак знатно мањи део у односу на њихову популацију. А поготово, што су с друге стране, црначки гетои и данас катастрофа - легла дроге, криминала, проституције, у којима је живот прилично безнадежан и не треба им много да би се упалила нека искра, додаје наш саговорник.
Ропство оставило последице
По оцени Павића, то што су црнци у Америци били робови оставило је огромне последице, за разлику од Европе где робовласништва, осим у Енглеској, није било. Црнци у Европу долазе из бивших колонија као слободни грађани, али и чине мањи део европске популације него они у Америци.
„Тешко је да се ту нешто промени, јер смо у Америци имали и црног председника и то је владао осам година, па се ништа значајно по том питању није догодило“, подсећа он.
Отуда и оцена градоначелника Минеаполиса Џејкоба Фреја да је деструкција демонстраната „производ беса локалног црначког становништва због 400 година неједнакости“.
„Они који су били праве црначке вође, као Мартин Лутер Кинг или Малком Икс, скоро сигурно су убијени у организацији америчке дубоке државе, а да нису, можда би ствари текле другим током, поготово што је Мартин Лутер Кинг пропагирао миран, скоро гандијевски отпор. Када је убијен неко такав, када су маргинализовани такви и слични лидери, онда сте добили рецепт за ово што имамо данас, или демагоге, или оне који пропагирају насиље. И не види се начин како то може трајно да се реши, поготово сада када америчко друштво улази у дугорочнију кризу“, песимиста је Павић.
Може ли Национална гарда да смири страсти
На питање, како ће се завршити ова ситиација са извођењем војске на улице Минеаполиса, хоће ли то смири страсти или само продубити сукобе, наш саговорник подсећа да то није ни први, ни други, ни трећи пут када је потезана и Национална гарда, али да сигурно није ни последњи.
„Сигурно да национална гарда може привремено да угуши све врсте немира. Али ако буде наставила да се продубљује та економска криза то ће бити само примирје. Имаћемо нове устанке на другим местима ако људи не виде било какву перспективу и могућност да ствари постану боље, а демократе наставе да потпирују те расне тензије, имаћемо полуперманентно опсадно стање“, мишљења је Павић који подсећа да су демократе већ покушале да искористе овај тренутак за предизборну кампању.
Он подсећа да на америчкој политичкој сцени постоји јасна диференцијација и да црнци скоро листом, преко 90 одсто гласају за демократе и да је било сасвим очекивано да кандидат са највише шанси да испред демократа уђе у председничку трку, Џон Бајден, проба то да капиталзује.
Како каже Павић, прошле недеље Бајден се избламирао када је у ТВ емисији пред камерама рекао једном црнцу да који год црнац не гласа за њега онда и није црнац.
„Сигуран сам да ће у многим полицијским управама широм Америке бити дата строжа упутства да се пази да се овако нешто случајно не понови, да опет бели полицајац примени насиље против црнца. Јер, ако се овако нешто деси још једном у неком краћем року, онда може да буде великих проблема, а скоро сви велики амерички градови имају значајну црначку популацију“, закључио је Павић.
