Европска комисија и чланице ЕУ морају хитно постићи коначан договор и дати економији и народу преко касе Уније предвиђену помоћ од хиљаду и сто милијарди евра. Већина водећих политичара, аналитичара и медија у ЕУ је оценила да ће се тиме учинити „историјски корак“ и ојачати солидарност унутар Уније, будући да за већи део овог новца треба да се сви заједнички задуже, али за то још нема нужне сагласности неких богатих држава ЕУ, противе се и чланице на истоку Уније и отуд упозорење француског министра, преноси Б92 писање француског Монда.
Европска комисија је увелико подржала предлог и „филозофију“ немачко-француског предлога да се 500 милијарди евра „поклона“ – неповратне помоћи већ од септембра стави на располагање најтеже погођеним чланицама епидемијом, регионима, слојевима становништва и здравству Уније, а још 250 милијарди би била подршка у виду кредита.
Комисија у Бриселу је већ самостално обезбедила додатну потпору од близу 250 милијарди евра, а већина политички утицајних кругова у Унији подржава „филозофију“, мада и огољену спознају Берлина и Париза да без заједничке замашне и хитне подршке најугроженијим чланицама може бити угрожен и сам опстанак јединственог тржишта и доћи до распада зоне евра и ЕУ.
Помоћ у виду позајмица би чланице ЕУ враћале не према ономе колико су добиле, већ сразмерно ономе колико су као државе имућне.
Неке богате земље, пре свега Холандија, Аустрија, Данска и Шведска, које у Унији, не и без дозе подругљивости називају „штедљива четворка“, сматрају да је то неприхватљиво јер се на мала врата уводи социјализација дугова и омогућава да и даље неке чланице неодговорно троше више него што привредјују.
Пољска и посебно Мађарска се на истоку ЕУ такође противе француско-немачком и плану Европске комисије, јер страхују да би добијале мање новца из фондова Уније пошто би средства требало да се каналишу кроз вишегодишњи буџет ЕУ.
Мађарски премијер Виктор Орбан је изнео тврдњу да би план потпоре више помогао богатима у Унији, а према шеми подршке, Мађарска би добила око 15 милијарди евра углавном неповратних средстава. Румунија би, рецимо, добила 20 милијарди евра „поклона“ и 12 милијарди позајмица, Пољска укупно око 70 милијарди евра.
Најтеже погођене епидемијом корона вируса, Италија и Шпанија, могле би да рачунају на 172 милијарде евра, односно 140 милијарди, док би, рецимо, Француска, чији су привреда и шири слојеви становништва доживели велики удар епидемије, могла да рачуна на двапут мање средстава у односу на Италију или Шпанију.
Богата и са много бољим здравственим системом Немачка је ипак доживела да се њена привреда урушава, а претња пропасти великих и презадужених чланица Уније би значила да немачка извозна привреда више не може да тамо пласира добар део својих производа.
Немачка ће такође добити део средстава из заједничке помоћи, али је влада у Берлину, баш као и друге богате чланице Уније, обезбедила преко хиљаду милијарди евра сопственог новца за потпору својој привреди, становништву и здравству.
И богате земље „штедљиве четворке“ стварају замашне извозне вишкове у Италији, Шпанији, Грчкој и другим деловима Уније и зато је јасно да би озбиљан програм подршке и дугорочнија визија јачања ЕУ у светским размерама морао да се изнедри, јер пословично ЕУ увек израста из криза.
Али већина у ЕУ је сагласна да је „цунами за вратом“ и тако је, попут многих чланица Уније, Шпанија већ кренула да гаси претећи социјални пожар, па је влада је за два и по милиона најсиромашнијих грађана утврдила минимални месечни приход од 462 евра за појединца, а хиљаду евра за породицу с двоје деце.
Француски лист Монд сматра да ће већ средњорочно растуће разлике међу европском двадесетседморицом запретити многим опасностима по Европску унију.
„То су нова криза еврозоне, пораст неповерења у ЕУ, нови расколи у њеној грађевини која је већ уздрмана узастопним десетогодишњим кризама, финансијском и миграционом кризом, као и ‘брегзитом’“, наводи Монд.
И скреће пажњу на то да је „Европска централна банка управо то рекла кад је у извештају о финансијским опасностима закључила да ће, ако се ништа темељито не уради, могућност реденоминације, дакле изласка неке земље из зоне евра бити све већа“.