„То није само зато што власт не може успешно да заврши пројекат потпуног одрођивања Црне Горе од Србије, него и због тога што властодршци све више постају проблем у очима својих евроатлантских покровитеља. Црна Гора са таквим ригидним ставом према Србији омета остварење геполитичког циља евроатлантских организација, а то је да Србију измакну од утицаја Русије и Кине и да је на неки начин свесно или несвесно привуку у своје наручје“, објашњава наш саговорник.
Зато је потребно, према мишљењу Јовановића, да земље које су недавно постале чланице, а које су у очима геополитичара на западу завршена прича, не кваре политику Америке на Балкану, односно да не воде самосталне акције.
„Сматрам да власт у Црној Гори то помало и осећа, али морамо имати у виду да је Мило Ђукановић, најдуговечнији политичар у Европи, који је својим тридесетогодишњим постојањем доказао да је ‘анимал политик’ број један у Европи“, рекао је он.
Српска православна црква непобедиви противник
Због свега наведеног Владислав Јовановић сматра да актуелна власт неће добити већину на наредним изборима. Он сматра да ће наследник Ђукановића морати да се потруди да све области које чине Црну Гору буду подједнако задовољне и заступљене.
„Та нова власт морала би, пре свега да заустави акције према Српској православној цркви, јер је то непобедив противник, кога не моће да заустави ни онај ко мисли да је најјачи на свету, поготову у једној мањој земљи као што је Црна Гора. Било какав владар који умишља да је свемоћан је смешан у очима историје“, рекао је наш саговорник.
Додаје да се код тражења новог човека или наследника садашње власти увек морамо позвати на историјске примере.
„Ти нови избијају из стања, не ваде се из фишека, из фијока, јер ти постојећи до сада нису успели да се представе на панцрногорски начин - да буду заједнички глас свих становника Црне Горе. Та личност ће морати да заступа политику која ће бити једнако прихватљива за све делове Црне Горе и за људе свих вера и националности, а то је сада тешко предвидети“, рекао је наш саговорник.
Јовановић сматра да ће морати да се попусте дизгини власти у целој Црној Гори и да се тамо у полицентричности и сарадњи свих фактора власти створи једно прихватљиво друштво које ће одговарати и вредностима и циљевима 21. века. У том случају, антагонизам према Србији би морао да нестане, јер држава Црна Гора може да постоји као што је постојала и раније, у љубави са Србијом, а не као њен противник.
Србија мора да даје подршку српском народу иако Црна Гора није отворила границе према Србији, Јовановић каже да званични Београд према међународним стандардима мора да поштује ту државу, тим пре што је то држава другог дела српског народа.
„Ми не можемо да будемо равнодушни према третману Срба који тамо већ 14 година седе на оптуженичкој клупи и коме оспоравају права на језик, писмо, слободно изражавање, а сада и право на цркву. То су грубе повреде основних норми европског права. Србија не сме да престане да даје подршку српском народу, иако је то врло деликатно, јер ако би било пренаглашено могло би да буде злоупотребљено и протумачено као недозвољено мешање у унутрашње ствари друге државе“, рекао је Владислав Јовановић.
Он тако и види изјаве које су дошле од српског државног врха, а које су базично исправне, јер из њих произилази да поштујемо Црну Гору али да бринемо о Србима. Затварање граница је „политички непромишљено, а потез Београда је одличан зато што је успешна политика отварања, а не затварања. Садашњи црногорски руководиоци су се мало заплели у своје емоције и ја се надам да ће наћи начина да исправе то своје понашање“, рекао је наш саговорник.
Иако се Србија труди да емоционално не загрева ситуацију, председница Владе је мало пренаглашено иступила у јавности када је позвала наше држављане да не иду у Црну Гору. То је, према мишљењу Јовановића, ипак лична одлука али додаје да се нико не осећа пријатно када иде тамо где је непожељан.
Шта је цена дипломатског рата Србије и Црне Горе?
Он објашњава да са тако лошим односима обе државе губе, а да добијају они који имају задње намере и то не насилничке, већ геополитичке и текуће политичке. Ту пре свега Јовановић сврстава поједине наше суседе, који нам приписују опасне амбиције према бившем југословенским републикама.
„Они су ово добро искористили да нагласе да чак и Црна Гора, која је још део истог корена, трпи великосрпску политику. То је њихово гориво за пламен који против нас стално одржавају, а томе су се придружиле и западне силе још пре 30 година. Тај пламен је пригашен али не и угашен, они нас и даље држе на стубу срама само ненаглашено. То што је Црна Гора ушла у ту игру свесно или несвесно против Србије није пре свега добро за њу, јер волела нас или не, она од Србије нема већег и бољег пријатеља“, рекао је Јовановић.
Прочитајте још:
