Трамп је позвао на тај самит Русију, Аустралију, Јужну Кореју и Индију, а једна од тема требало би да буде и „будућност Кине“. Парадоксално звучи, али Трамп о Кини не жели да разговара са Си Ђин Пингом, него са Владимиром Путином. Верује се да за позив Русије постоје најмање два разлога. Први разлог је што се без Москве данас не може решити ниједно важно питање и што Вашингтон то коначно увиђа. Други разлог би могао да буде Трампова жеља не да, како то на први поглед делује, створи Г11, него да створи антикинески самит, увуче Русију у западни клуб и направи раскол између Москве и Пекинга.
На тај начин Трамп би једним ударцем истовремено убио неколико мува, али пре свега, амерички председник би уочи избора показао међународно јединство пред спољним непријатељем – Кином.
„Трамп је пребацио одржавање самита на септембар рачунајући да ће се до тада пандемија завршити и да ће се „седморка“ окупити и саопштити свету да је пандемија побеђена. Самим тим онда би могла да уследи и следећа порука овог састанка: „Пандемија је готова, казнимо Кину, која нас је довела до ове пандемије“, сматра руски експерт Владимир Васиљев.
Формално, Г7 су земље које имају значајан политички и економски утицај у свету и очигледно је да је и Кина требало да буде позвана. Изостанак позива на састанак светских лидера могао би се тумачити као још један корак ка ескалацији напетости у односима Вашингтона и Пекинга и покушај изолације Кине.
Стварање антикинеског блока
Састав држава које би требалo да се придруже Г7 такође није случајан – то су највеће економске силе Азијско-пацифичког региона: Индија, која са Кином има територијални спор; Аустралија, која је у клинчу са Кином због инсистирања на истрази о пореклу вируса корона због чега су се две земље нашле на прагу „трговинског рата“; Јужна Кореја је економски развијен сусед Кине са великом америчком војном базом и Русија, која је најмоћнији стратешки партнер Кине и потенцијални савезник у могућем сукобу.
С друге стране, позив Русији да се придружи самиту Г7 могао би се сагледати и као шанса за отопљавање односа Вашингтона и Москве, прилика да лидери размене мишљења. Русија никада није избегавала дијалог ни у једном формату, под условом да је он организован на равноправној основи, а и када је реч о Г7, Москва се у једноме слаже са Трампом – да је то „застарела организација“.
На Г8 Москва гледа као на застарели хладноратовски формат и сматра да се многа важна питања решавају у оквиру формата Г20, који окупља лидере најразвијенијих земаља света. Поред тога, Русија учествује и у раду других међународних организација као што су БРИКС или ШОС, где се решења не намећу, већ се до њих долази дијалогом и узајамним компромисима.
Соколов истиче да лични контакти које остварују лидери земаља на скупу Г7 може бити користан, али да тај формат не треба прецењивати.
„Одговор да ли је Русији потребан Г7 дао је наш председник, који је рекао да њему у потпуности одговара формат Г20. Колико схватам све ово је Трампу потребно због предизборне кампање. Током своје последње предизборне кампање обећао је да ће нормализовати односе са Русијом, није било побољшања, а ом жели некако да покаже да испуњава своја обећања“, сматра Соколов.
Русија може и без Г7
Поједини експерти указују на то да је овим позивом пред Русију стављен избор: или ће ићи путем јачања сарадње са Евроазијским економским савезом и кинеске иницијативе „И појас, и пут“ или ће играти против Кине и тражити укидање америчких и европских санкција.
Позиција Москве о овом питању је добро позната – Русија сматра да се не могу решавати питања светске политике и економије у оквиру ексклузивног клуба западних држава. Званична представница Министарства иностраностраних послова Марија Захарова је рекла да се без учешћа Кине тешко могу реализовати озбиљни подухвати глобалног значаја.
Руски политиколози углавном деле мишљење о томе да Русија не треба да се поново придружује „екслузивном клубу“ из ког је суспендована након ескалације украјинске кризе.
„Мора се схватити да Г7 није међународна организација у пуном смислу те речи - то је међународни клуб у коме се размењују мишљења и постоји много других формата на којима се чују ставови светских лидера, тако да није критично да ли Русија чланица или није. Потпуно је јасно да ће Међународни економски форум који се одржава у Санкт Петербургу, разни други догађаји, контакти унутар УН и тако даље у потпуности надокнађују наше одсуство у Г7 формату. Свој статус осигуравамо манифестацијама у сфери економије и безбености. То је најважније. Сада статус Русије расте у вези са дејствима на Блиском истоку, у Сирији – ово је, наравно, много важније за статус него учешће у Г7. Стога верујем да за Русију није важно да ли ће наш представник ићи на тај састанак“, сматра руски политиколог Константин Соколов.
Лидери највећих светских привреда требало је да се састану у САД у јуну у Кемп Дејвиду, председничком одмаралишту у Мериленду, али је епидемија корона вируса покварила те планове. Данас се учешћу Русије на Г7 противе Велика Британија и Канада, које традиционално имају антируску реторику.
Подсетимо, Група седам је формат који чини седам земаља са највећим, такозваним напредним привредама на свету: САД, Канада, Француска, Немачка, Италија, Јапан и Велика Британија.
Прво је основана као Група шест, 1975. године, када су се представници шест најразвијених земаља састали како би „разменили идеје о могућим решењима“ за светску економску кризу. Канада се придружила наредне године, а од деведесетих почело је и прикључивање Русије. Од 2014. поново функционише у формату „седморке“, након што је учешће Русије суспендовано због присаједињења Крима и украјинске кризе.
Министри и државни званичници из Г7 земаља састају се како би дискутовали о питањима од заједничког интереса, као што су енергетска политика, климатске промене, глобална безбедност и сл.
