У документу који је представио руски председник Владимир Путин, истиче се да Русија сматра нуклеарно оружје искључиво средством одвраћања, док је његова примена крајња мера.
У суштини, критеријуми за употребу нуклеарног оружја од стране Русије нису промењени у поређењу са актуелном војном доктрином, која је искључиво одбрамбена упркос појачаној активности НАТО-а на границама Русије.
Путинова стратегија јасна и прецизна
Овакав документ је први пут обнародован, што је веома важно, с обзиром на то да је на Западу било много измишљотина о нуклеарном делу руске војне доктрине. То ће смањити број лажних вести о наводно агресивним плановима Русије. Документом се јасно дефинише када и под којим условима се користи нуклеарно оружје и ко о томе доноси одлуку. Све карте су стављене на сто, што пружа јасну представу о руским намерама у области употребе нуклеарног оружја у контексту могуће пропасти система међународних уговора о стратешкој стабилности.
„Ово је политички инструмент који свим потенцијалним непријатељима ставља до знања да се на сваки деструктиван поступак може дати прецизан, брз, високотехнолошки одговор, који неће моћи да избегну. Ово у великој мери чува такозвани паритет“, објашњава за Спутњик Асафов.
Иако се у документу не помиње НАТО, руска стручна јавност је уверена да је он фактички адресиран на САД и његове савезнике, на чијим су територијама распоређене снаге и средства која се сматрају претњом за Русију. Сигнал је јасан — ако Споразум о ограничавању стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ-3), који истиче у фебруару идуће године, не буде продужен, Русија ће спроводити политику на основу овог документа.
Русија је понудила продужење тог билатералног споразума из 2010. године, који се сматра последњим бастионом система нуклеарног одвраћања, док се Вашингтон залаже за нови договор који би укључивао и Кину. Међутим, Кина није заинтересована да у томе учествује.
Русија и САД, највеће светске нуклеарне силе, имају више од 90 одсто светских залиха нуклеарног оружја, а према прошлогодишњим подацима, Русија поседује 6.500 нуклеарних бојевих глава, а САД 6.185.
Противракетни штит као бушан кишобран
Односи САД и Русије пали су на најнижи ниво од Хладног рата због ширења НАТО-а ка руским границама, украјинске кризе, оптужби за наводно руско мешање у америчке председничке изборе 2016, повлачења САД из Договора о ракетама средњег и кратког домета, покушаја Америке да увуче Русију у трку у наоружању и низа других спорова.
Усред тензија, Москва је више пута изражавала забринутост због распоређивања НАТО снага близу руских граница и америчког противракетног штита у Источној Европи. Ради своје безбедности, Русија је произвела нуклеарне ракете које амерички ПРО, постављен у Европи и Азији, претварају у „кишобран са рупама“.
Русија је данас једина земља на свету која има хиперсонично оружје, попут ракетног система „Авангард“, интерконтиненталне ракете „Сармат“, коју на Западу зову „Сатана“, система хиперсоничних ракета „Кинџал“ и другог наоружања.
Москва истиче да нуклеарно оружје разматра искључиво као средство обуздавања, његова примена је крајња мера, па Русија предузима све потребне мере за смањење нуклеарне претње и спречавање заоштравања међудржавних односа, који могу да изазову војне конфликте.
Асафов такође наглашава да је руско нуклеарно оружје, у ствари, инструмент за заштиту света и обезбеђивање мира.
„Наравно, руски концепт не предвиђа рат. Само они који оцењују разне опције за напад на нашу земљу или на наше савезнике, требало би да знају да њихови поступци неће проћи некажњено. Због тога, на пример, руски систем аутоматског контранапада ’Периметар‘ Американци називају ужасним именом ’Мртва рука‘. Овај и слични системи сузбијају одређене милитаристичке амбиције и у ствари су инструмент заштите света“, каже Асафов.
Систем „Периметар“ је створен још почетком седамдесетих година прошлог века, у јеку Хладног рата, када се над Совјетским Савезом надвила америчка претња. Намењен је за аутоматско управљање масовним нуклеарним ударом и представља алтернативни систем командовања нуклеарним снагама земље. Основни систем управљања стратегијским ракетама се зове „Казбек“, који је познат захваљујући комплексу „Чегет“ или „атомском коферчету“.
Деведесетих година прошлог века „Периметар“ је био скинут са борбеног дежурства, али је доласком Владимира Путина на чело земље поново враћен.
Кина подржава руску стратегију нуклеарног одвраћања
Реагујући на нове Путинове уредбе, Кина је подржала руску стратегију нуклеарног одвраћања и спремна је да, заједно са Русијом, помогне у одржавању мира и стабилности у свету.
У Путиновом указу се потврђује да руска војска може да употреби нуклеарни арсенал у четири случаја — ако добије поуздане информације о лансирању балистичких ракета ка територији Русије или њених савезника; у случају употребе нуклеарног оружја или другог оружја за масовно уништење против Русије или њених савезника, као и у случају „непријатељског напада на критично важне државне или војне објекте Руске Федерације, чије онеспособљавање може изазвати неуспех акција одмазде руских нуклеарних снага“. Такође, нови документ потврђује да би Русија могла да нуклеарним оружјем одговори на напад који би укључивао и конвенционална оружја, ако тај напад представља директну претњу „опстанку државе“.
Први пут се у службеном документу наводе и главне опасности и војне претње за Русију. Међу претњама је назначено гомилање противничких снага опште намене близу граница Русије, уколико те групе имају средства за лансирање нуклеарног оружја. Русија такође сматра опасним распоређивање балистичких ракета, противракетне одбране, хиперсоничног оружја у земљама које Русију виде као претњу. Једна од главних војних опасности за Русију је и распоређивање ПРО и офанзивних система у космосу.
