Скупштинска већина у Пљевљима (ДПС, СД, БС) усвојила је одлуку о продаји мотела „Водице“ са припадајућим земљиштем и зградом старе воденице, објавио је пвпортал. Нису вределе ни молбе владике Атанасија, који је упутио писмо челницима Пљеваља да се воденица не продаје.
Осим одборника опозиције, који су после усвајања напустили седницу, против одлуке су била и двојица одборника ДПС, Срђан Пивљанин и Предраг Цвијовић.
Из владајуће коалиције тврде да се овим потезом само стварају услови за продају уколико се појави инвеститор, те да би се о томе поново изјашњавала СО Пљевља.
Међутим, за одборнике опозиције, ово је „пилот пројекат и почетак одузимања имовине СПЦ“, како је рекао одборник Нове српске демократије Милан Лекић. Са њим се слаже и Божидар Бајић из Покрета за Пљевља, који додаје да је у том граду почело „отимање светиња у Црној Гори“.
Одборници опозиције указују да воденица припада манастиру Свете Тројице, иако је уписана у катастру као власништво општине.
Одборник Демократа Никола Ровчанин каже да су „Указивали да ће на црквеној имовини отварати коцкарнице и кафиће. Ево и у пракси“.
Епископ милешевски Атанасије упутио је писмо којим моли челнике Пљеваља да не продају воденицу.
У писму владика Атанасије моли да се из продаје изузме воденица, јер „општина Пљевља није њен стварни власник, већ управа Манастира Свете Тројице“.
„Надам се да вас, рођене Пљевљаке, не морам подсјећати да је на ријеци Брезници било пет манастирских воденица. Четири су одузете након Другог свјетског рата, док је поменута воденица једина остала у власништву манастира. Истина је да је манастирско земљиште на коме се данас налази нови дио Средње стручне школе, градски стадион. спортска дворана „Ада“, ресторан „Милет башта“ и комплетан парк Водице, као и истоимени Мотел, шездесетих година одузето од манастира уз симболичну надокнаду. Манастир се са том насилном експропријацијом никада није сложио, али је воденица тада остала у власништву манастира и за њено одузимање манастир никад од општине није добио ни један динар. И након спроведене спорне експропријације, манастирска Управа је y њој мљела брашно за своје потребе и убирала приход од ујма“, наводи владика.
Како додаје, воденица је стара колико и сам манастир и да је вековима уживала заштиту чак и од турских власти.
„Последњи пут воденица је покривена у договору са Управом манастира средствима општине прије неколико година и то из разлога што су претходни, такорећи нови цријеп који је поставила Управа манастира, годинама ломили несавјесни грађани. Тај цријеп који се тренутно налази на нашој воденици је једино власништво општине, све остало је, до последњег камена, саграђено средствима манастира и био би гријех манастиру одузети оно што је његово. У вријеме Краљевине Југославије, као и Титове Југославије, манастиру је одузето преко 800 хектара земље, шуме, бројни дућани, зграде и куће. Већином одузетог манастирског земљишта данас газдује управо општина. Ко је, када и с којим циљем укњижио воденицу на општину, ми тренутно не знамо, али то није тешко утврдити. Оно што је сигурно – укњижба је извршена противзаконито“, пише, између осталог, владика Атанасије.
Он „очински моли“ да челници Пљеваља одустану од продаје и учине да се воденица врати манастиру. Наводи да манастир поседује сву документацију о власништву, те додаје да ће покренути судски поступак ако она буде продата.
Владика пише и да је манастир спреман да поново покрене воденицу у сарадњи са општином и новим власником мотела.
Председник општине Пљевља Игор Голубовић тврди да је разговарао са владиком и да је „разговор завршен обостраним разумевањем“.
Прочитајте још:
.JPG){kind=link}