Арктичка граница
„Са стратешке тачке гледишта наш потенцијални противник на мору је САД“, објашњава председник Руског покрета за подршку флоте Михаил Ненашев. „У случају претње нуклеарним нападом, најбржи и најефикаснији одговор уследиће из база Северне флоте. Штавише, подморнице могу одговорити ватром право са пристаништа“.
Према речима Ненашева, Северна флота чини више од 50 посто целокупне ударне снаге Руске морнарице. Северној флоти је на располагању више од четрдесет нуклеарних и дизел подморница са крстарећим и балистичким ракетама и исто толико бродова за разне намене. На Северу делује снажна противподморничка авијација и развијени систем обалске одбране.
„Северна флота је била прва нуклеарна и прва ракетна флота. Овде су пре свега послати велики бродови“, каже бивши командант Северне флоте Вјачеслав Попов. „То је због њене локације. На пример, Балтичка и Црноморска флота се налази на географски ограниченом подручју. А Северна флота има директан излаз на океан. Зато је током Другог светског рата само ова флота водила морске операције у Баренцовом и норвешком мору, у Атлантику. Није била спутана као остале флоте које су биле ограничене на подршку копнених снага“.
„Поред тога, Север је оптималан за испробавање најновије морске технике. Тамо су створени сви услови, постоје одговарајући полигони за тестирање нуклеарних подморница, а географија омогућава употребу морских база током целе године. Поред тога, инфраструктура за тестирање је релативно близу научних и бродоградилишних предузећа Санкт Петербурга и Северодвинска.
Тихи чувари Севера
Управо овде, на Северу, најновије атомске подморнице излазе на море. На пример, 2013. године служби се придружио први атомски подводни носач ракете стратешке намене пројекта 955 „Бореј“ „Јуриј Долгоруки“.
Пре неколико дана, морнарици је предата нуклеарна подморница већ унапређеног пројекта 955-А „Бореј-А“ — „Кнез Владимир“. Овај „стратег“ је још тајновитији и тиши са новим средствима за контролу, комуникацију и са сонаром. Сваки „Бореј“ носи по шеснаест нуклеарних балистичких ракета које имају капацитет по 900 килотона.
Северном флотом и даље управља највећа подморница на свету — тешка нуклеарна ракетна крстарица „Дмитриј Донски“. Депласман је око педесет хиљада тона, дужина више од 170 метара, ширина 23 метра. „Донски“ је последња од шест крстарица пројекта 941 „Акула“ које су опремљене са двадесет нуклеарних балистичких ракета, тежине по 90 тона. Након распада СССР-а, две подморнице су престале са радом, а „Дмитриј Донски“ је модернизован за тестирање новог ракетног комплекса „Булава“. Преостали бродови су уништени.
Међу подморницама нове генерације могу се издвојити вишенаменске нуклеарне подморнице пројекта „Јасењ“ и „Јасењ-М“. Водећи брод серије „Северодвинск“ је у функцији од 2014. године. Други сада пролази тестирање.
„Јасењ“ је универзалан. У њиховом арсеналу су крстареће ракете „Калибар“, снажне противбродске П-800 „Оникс“ за уништавање посебно великих бродова, као и торпеда. Истовремено, ракетно оружје се може комбиновати — подморнице су способне да истовремено стрељају бродове, подморнице и копнене циљеве.
Од совјетских подморница „Јасењ“ се разликује по томе што није бучан. То га чини идеалним извиђачем и ловцем на носаче авиона.
Атомски џинови
Главни адмиралски брод Северне флоте је тешка нуклеарна ракетна крстарица „Петар Велики“ пројекта 1144 „Орлан“. Ово је највећи ратни брод на свету и само су носачи авиона већи од њега. Депласман је 25,8 хиљада тона, дужина 250 метара, ширина више од 28 метара. Овим џином управља скоро 800 морнара. Плутајућа тврђава је наоружана са 20 лансера противбродских ракета „Гранит“, противракетним системима „Оса“ и „Кинџал“, системом противваздушне одбране С-300Ф, артиљеријом „Кортик“ и АК-630, противподморничким торпедима и ракетама.
Исти као „Петар Велики“ је „Адмирал Нахимов“ који пролази кроз комплетну модернизацију. Планирано је да га предају флоти до 2023. године. У суштини Северна флота ће добити други брод: потпуно ће обновити системе за одржавање живота, радиотехничко наоружање и снагу брода. Застарело ракетно и артиљеријско наоружање ће бити замењено модерним. „Нахимов“ ће бити један од првих у морнарици бродова носача најновијих хиперзвучних ракета „Циркон“.
Такође за северњаке граде се и фрегате пројекта 22350 — најсавременије по радио-електронској опреми. Први такав примерак, „Адмирал Горшков“, предат је морнарима 2018. године. Сви системи управљања на фрегати су дигитални.
Брод је у стању да изводи борбене задатке скоро независно и са минималним учешћем човека. Уграђени информациони и контролни систем повезује сву опрему у јединствену мрежу, а радио-електронски комплекс за осветљавање површинских и подводних услова открива непријатеља који је стотину километара далеко.
Главно ударно оружје су крстареће ракете „Калибар“. Ваздушне циљеве гађа противавионски ракетни систем „Полимент-Редут“ и „Палаш“, а на броду се налази артиљеријско оружје од 130 милиметара и торпедне цеви. Према подацима Министарства одбране, фрегате серије „Адмирал“ такође ће бити опремљене комплексом „Циркон“. Северна флота ће добити укупно три таква брода: „Адмирал Касатанов“ ће бити примљен ове године, а радови на „Адмиралу Головко“ су још у току.
Стратешки правац
Почеком тридесетих година прошлог века СССР је појачао научно-истраживачку активност на Арктику. У исто време, на Северу се развијала војна инфраструктура. Формирана је Северна морска флотила и неколика година касније реорганизовали су је у флоту. Али Северна флота је тек у послератном периоду почела са радом на вишом нивоу.
Током Хладног рата Северна флота је била од стратешког значаја. Кроз северне ширине су пролазиле путање лета нуклеарних интерконтиненталних балистичких ракета и руте стратешких бомбардера. Морали су бити поуздано покривени и истовремено је требало заштитити земљу од могућег ракетног напада. Због тога је најсавременија технологија отишла на север. На пример, Северна флота је прва у Совјетском Савезу добила нуклеарну подморницу („Лењински комсомол“) и подморницу са балистичким нуклеарним ракетама.
„Највећи бродови океанске зоне и ракетно оружје дошли су овде јер овде има где да се пуца. Бродови Балтичке флоте, чак и данас, прелазе у Северну флоту на борбену обуку“, рекао је Попов.
Арктик је био и остао стратешки важан, овај регион има огроман војни и политички значај. Ако пре сто година претња одатле није долазила јер није било оружја дугог домета, сада је арктички правац најважнији за обезбеђивање сигурности земље.
Прочитајте још:
