Тако су руски војни експерти реаговали на ратнохушкачку реторику украјинске консултантске компаније „Дифенс експрес“, која тврди да су амерички стратешки бомбардери Б-52Х „Стратофортрес“ у стању да изврше напад на Русију без уласка авиона у ваздушни простор који контролише противавионски ракетни систем С-400 „Тријумф“. Како објашњавају, домет лансирања крстарећих ракета које носи Б-52Х, може да износи од 980 до преко 1.200 километара, док руски системи С-400 имају домет детекције мета 600 километара.
То је, како оцењује „Дифенс експрес“, довољно за напад на главне руске стратешке објекте на Арктику и делу Сибира.
У тексту се истиче да се ради о руским арктичким војним базама, као и о инфраструктури Северног морског пута, који обезбеђује функционисање читавих региона и значајан део економије земље.
Руски војни експерти напомињу да америчка војска већ дуго има ракете дугог домета, које омогућавају гранатирање циљева без уласка у зону противваздушне одбране, али постоје и „руске контрамере“. Пре свега, то су средства за електронско ратовање и то најбоља на свету, с обзиром да Американци на том пољу одавно заостају. Поред тога, постоји и много других средстава.
„Авионе-носаче тог типа имамо и ми и Американци, а њихов главни циљ и задатак је лансирање ракете без уласка у систем ПВО земље или региона објекта. Наравно, ако се такав авион нађе у зони дејства система С-400, он ће највероватније бити оборен. Штавише, то је прилично лака мета за систем С-400, јер је та летелица прилично стара, направљена је без коришћења стелс технологије и није ’невидљиви‘ авион. То је огроман авион, добро се види на радарима и тешко да може да избегне ракету која је на њега испаљена, јер нема велику брзину и не може добро да маневрише. Дакле, он би готово сигурно био оборен. Међутим, ако носи ракете дугог домета — наравно да их може испалити много пре уласка у зону коју штити С-400“, објашњава руски војни експерт и главни уредник портала „MilitaryRussia.ru“ Дмитриј Корњев.
Русија више није „рањива“
Руски војни стратези су још пре Другог светског рата били свесни „рањивости“ Русије из северног стратешког правца, јер је ту најкраћа удаљеност Русије од Канаде и САД и зато су, током више од пола века, радили на јачању стратегије одбране и заштите тог правца.
Данас Русија има моћан ешалонски систем — прво на већим раздаљинама делује ловачка авијација тзв. „дуга рука“, а затим противавионски и противракетни системи различитог домета, што омогућава уништавање авиона-носача на великој раздаљини, као и испаљених ракета далеког домета.
Корњев напомиње да авионе-носаче, који могу да лансирају ракете без уласка у зону система притивваздушне одбране, имају и Русија и Америка, а проблем се појавио још осамдесетих година прошлог века, када су крстареће ракете дугог домета ушле у службу америчког и совјетског Ратног ваздухопловства.
Американци имају крстареће ракете ваздушног базирања, које могу да погоде циљеве на удаљености од 2.500 километара. Русија такође има по карактеристикама слично ракетно наоружање.
Међутим, Русија је у стању да се успешно супротстави таквим претњама, јер руско Ратно ваздухопловство има ловце великог домета — „мигове -31“, који су створени као средство за борбу против стратешке авијације и авионе А-50, који извршавају задатке радарског осматрања на великим удаљеностима.
„За време Совјетског Савеза је створен ловац-пресретач Миг-31, авион изузетних способности, посебно у задацима на већим раздаљинама. Тај авион на великој удаљености од своје територије и од зоне покривене копненим системом противваздушне одбране може да открије и уништи циљеве. Такође, он и друге авионе може да доведе до циља. Јасно је да би у случају наведеног сценарија ’мигови-31‘ морали да буду на границама или на дежурству. Другим речима, претња би требало да буде очекивана. Информације о очекиваној претњи даје национална обавештајна служба — космичка и ваздушна средства за извиђање. На пример, из космоса се може видети кретање и премештање великог броја бомбардера, тј. носача-авиона, а такође се могу уочити и други знакови који указују на припрему за напад. Па и авиони попут авиона МиГ-31 такође могу пресрести ракете“, каже саговорник Спутњика.
Нема претње за Русију, руска одбрана је јака
Крстареће ракете, објашњава Корњев, лете на малим висинама и због тога су за већину авиона и копнених радара невидљиве, али Миг-31 може да „види“ нисколетећи циљ са висине и да га уништи. Такву карактеристику мало који авион има.
„А онда када ракете почну да се приближавају циљевима, тј. објектима, противваздушна одбрана улази у игру, штитећи командна места, трупе на терену, индустријске објекте, војне базе итд. Систем С-400 и други требало би да делују као последња линија одбране од таквог ваздушног напада. Авиони Б-52 ће вероватно преживети, али ће њихове ракете уништити наши системи. У сваком случају, сви наши стратешки објекти заштићени су противваздушном одбраном, која ће уништити одређени проценат ракета — 80-90 одсто ракета биће оборено, али неке ракете се могу пробити. Мора се знати да је рат увек игра вероватноће“, истиче Корњев.
Према његовим речима, све се ради како би се максимално обезбедила одбрана објеката — зоне дејства противваздушне одбране једна другу прекривају, у посебно опасним подручјима распоређује се неколико система да би се створио гушћи одбрамбени систем.
„Дакле, с обе стране се води стална трка, сталан развој технологије“, додао је Корњев.
Амерички бомбардери већ су покушавали да се приближе руским границама, али су их ту одмах пресрели руски ловци и они су се нашли на „нишану“ руских обалских и бродских система противваздушне одбране. Корњев, међутим, сматра да такве ситауције нису претња за безбедност Русије.
„Мислим да је то демонстрација моћи, а не претња. Руски авиони лете изнад Северног мора, лете до Венецуеле или до обала Аљаске, а амерички лете над Црним морем и над Арктиком... Два авиона тешко да могу да представљају било какву претњу, а најчешће лете у паровима. Недавно је Б-1Б летео над Црним морем заједно са украјинским авионима — то је било пре недељу или две. Ако нема назнака да је могућа провокација или неочекивани напад, у случају снага попут Русије и САД две летелице не могу ништа. Да је било озбиљних тензија, знали бисмо за то, команда би сигурно знала. Овде може бити свакакве реторике — може се разговарати о демонстрирању агресивних намера, али такви летови не представљају стварну војну претњу. Штавише, они вам омогућавају да испробате контрамере, тако да ово може чак да буде и корисно и за увежбавање пресретања и откривања циљева и супротстављања таквим летовима“, закључио је Корњев.
Посланик руске Државне думе Руслан Балбек назвао је украјинске експерте „незналицама“ које се хвале „туђим мишићима“.
Прочитајте још:
