Први текст описује локацију, други садржај блага, а трећи имена власника. Засад је дешифрован само текст о садржају блага.
Беалове шифре први пут се спомињу 1885. у једном новинском чланку.
Томас Џеферсон Беале наводно је 1820-их закопао благо на тајном месту у округу Бедфорд у савезној држави Вирџинији. Благо је припадало Американцу који га је нашао у руднику на северу Санта Феа, који је почетком 19. века био шпанска провинција.
Беале је био вођа групе пустолова из Вирџиније који су нашли рудник злата и сребра док су ловили бизоне. Благо су копали 18 месеци, а Беале је требало да га транспортује у Вирџинију и да га закопа на тајно место.
Кад је закопао благо написао је три текста која је спаковао у металну кутију и 1822. године предао их власнику локалног хотела Роберту Морису којем је веровао, преноси хрватски Индекс.
Након што су прошле 23 године, а Беале се није вратио, Морис је отворио кутију. Покушао је да дешифрује текст, али није успео. Кутију је пре смрти предао пријатељу који је успео да дешифрује само другу поруку помоћу Декларације независности. Први и трећи текст објавио је 1885.године у новинском чланку под именом Џејмс Б. Вард.
Објава је подигла велику прашину и подстакла ловце на благо на потрагу.
Поједини стручњаци сумњају у аутентичност чланка, јер су упоређујући објављени чланак и шифрован писма уочили сличност у стилу писања, па мисле да су Томас Џефересон Беале и Џејмс Б. Вард иста особа. Посебно јер податке о Беалеу није могуће наћи, али се претпоставља да је то због тога што не постоји попис становништва с почетка 19. века.
Други мисле да је Вард желео само да заради на чланцима јер их је продавао по 50 центи и био сигуран у добру продају.
Највеће закопано благо у историји Америке до данас није пронађено.
