Док градови и државе поново отварају своје економије, многи увећавају своје капацитете за праћење контаката у настојању да ограниче ширење вируса корона.
Дефиниција овог радног места би могла бити оваква: Тражење контаката подразумева налажење блиских контаката са особом зараженом вирусом корона, пружање информација контактима о тој болести и подстицање на самоизолацију од 14 дана како би се избегло потенцијално инфицирање других особа.
Диплома? Није неопходна
Праћење и трагање за контактима не укључује много детективског рада, иако стручњаци кажу да су вештине критичког мишљења и упорност међу кључевима успеха, преноси портал „Биз лајф”.
Људи који откривају случајеве заражених контактирају људе који су позитивни и покушавају да прикупе имена и бројеве телефона њихових блиских контаката, попут чланова породице, пријатеља или колега. Те информације прослеђују се трагачима за контактима – запосленима који су за то обучени и који не морају да имају факултетску диплому или да познају здравствену заштиту.
„Важније је да вам је пријатно са медицинском терминологијом, радом са списковима и нежељеним позивима. За мене је то био најтежи део. Људима дајете вести које су потенцијално веома узнемирујуће и озбиљне. Никад не знате на шта ћете наићи на другом крају телефона”, каже бивша трагачица за контактима и професорица на Универзитету за јавно здравље Универзитету у Њујорку, Кристиан Коил.
Није ништа ново
Трагање за контактима није позиција која је настала током пандемије вируса корона. У Америци је ово била ефикасна техника за сузбијање ширења ХИВ-а, туберкулозе, богиња, па чак и болести које се преносе храном.
Кроз пакет стимулација Конгрес је већ издвојио готово 26 милијарди долара како би помогао јавним здравственим установама да плате масовније тестирање на вирус корона и трагање за контактима.
Неколико здравствених установа у Америци сада позива Конгрес да у евентуални пети пакет стимулација уведе најмање 7,6 милијарди долара за проналажење контаката.
Нема формуле
Државе и локалне самоуправе користе се разним приступима како би повећали своју способност за тражењем контаката.
Они запошљавају нове раднике, регрутују волонтере, склапају уговоре са другим фирмама за особље итд. Неки и експериментишу са апликацијама за праћење контаката, које су до сада имале мешовите резултате.
„Силицијумска долина дизајнира апликације за тражења контаката. Такве апликације су добро функционисале у деловима Азије, попут Кине и Јужне Кореје, али у Сједињеним Државама је пуно различитих мишљења о приватности и грађанским слободама“, каже Даниел Габриел, бивши службеник ЦИА-е и извршни директор компаније "АМ ЛЛЦ", која се бави здравством и која је посебно напредовала у сектору тражења контаката.
Трка је почела
Велике непрофитне организације, оператери кол центара и други такмиче се са владама у трагању за контактима, а неки и сами директно учествују. На пример, "Макимус" са седиштем у Рестону у Вирџинији недавно је склопио споразум са државом Индиана који се односи на трагање за контактима у више од 90 округа. Јавно трговачка фирма, која води програме здравствених и људских услуга за владине агенције, већ је ангажовала око 200 контакт трагача како би направила кол центар који се састоји од 500 људи, наводи се у саопштењу портпарола компаније.
Искуство није неопходно
Недавна отпуштања у владином и здравственом сектору створила су много потенцијалних кандидата за посао трагача за контактима, напомиње Мајкл Фрасер, извршни директор Удружења државних и територијалних здравствених званичника.
Али искуство није неопходно, објашњава он.
„Оно што је заиста важно јесте да контакт трагачи и људи који истражују случајеве познају заједнице којима ц́е служити. Људи који су изгубили посао, али су врло активни у својим заједницама можда желе да се пријаве. Исто важи и за студенте који иду на факултет, или људе који волонтирају”, каже Фрасер.„Велики део тражења контаката је да зовете некога да разговара о приватним здравственим стварима, и зато морате да изградите поверење и разговарате са тим људима”, објашњава.
Расте тражња
Велика потреба за овом позицијом враћа људе из пензија. Једна од њих је и Целиа Гилис. За мање од два месеца Гилис је прешла са трагача за контактима (за шта јој је било плаћено 27,50 долара на сат) до истраживача случајева.
У овој новој улози ради са становницима Бостона који су позитивни на корону, пружа им информације везане за болест, прикупља информације о њиховим блиским контактима и помаже им да пронађу ресурсе који ће им бити потребни када се самоизолују.
Није много чудно то што неки пацијенти не знају имена или бројеве телефона својих контаката. Зато Гилис покушава да открије информације које фале кроз различите изворе, попут места за тестирање на корону.
Иако ради према сценарију, позиви које обавља са потенцијалним зараженима никада нису слични.
Прочитајте још:
