Након што су медији објавили да је средњошколка из Чикага променила школски програм лажне историје о рату у Босни, Катарина и њен отац су на удару специјалног прогона. Добијали су претње смрћу од исламских организација и појединаца који тврде да промена градива представља негирање геноцида у Сребреници. Претње је пратио и притисак на школу да врати стари програм. Ипак, брзом реакцијом Катарининог оца Ранка истина остаје у уџбеницима.
Претње смрћу нису зауставиле истину о рату у Босни
„Највећу услугу нам је направио босански конзул Елвир Ресић, који је прекршио дипломатска правила и умешао се у унутрашње ствари државе домаћина. Када је послао писмо школи због промењеног програма, одмах су реаговали из Амбасаде БиХ, послали су допис конзулату да је правило прекршено и да не сме то да ради. То је подигло ситуацију на дипломатски ниво, а школа је све жалбе конзула одмах одбацила. Они једноставно сматрају да родитељи имају предност над дипломатама, односно неким ко живи изван Америке“, каже нам Ристић.
Бура око промене програма заправо се дигла због Сребренице, јер су многи цео рат у Босни поистовећивали са масакром у том месту. Ристић објашњава да Сребреница уопште није била тема жалбе његове породице школи, али су Међународне пресуде о том догађају помогле Катарини да достављањем тих непомерљивих доказа о рату „исправи криву Дрину“.
Пресуде трибунала — црно на бело
„Целокупни рат није био геноцид, то потврђују три пресуде Хашког трибунала, генералу Младићу, Радовану Караџићу и Слободану Милошевићу. И по самој жалби БиХ, која је оптуживала Србију за геноцид у Босни, Међународни суд је донео одлуку да то није тачно. Бошњаци су се жалили и жалба је одбијена“, подсећа Ристић и каже да су пресуде крунски доказ да није било геноцида у другим местима у Босни.
Све ове информације налазе се у упутству које су Ристићи направили како би помогли и другима да се изборе за праву истину о учешћу Срба у рату у Босни. Најважније је да наши људи који одлуче да ураде исто, знају да могу да користе само изворе из бошњачких институција, никако српских, ми смо користили документа Истраживачко-документационог центра у Сарајеву, каже он.
„Тај Центар је веома прецизно истражио број жртава у Босни и дошао до око 60 хиљада Бошњака, што је наравно огроман број, 30 хиљада Срба и око 10 хиљада Хрвата који су погинули у рату. То је три пута мање него што су западни медији објављивали још током рата, да би оправдали своју војну интервенцију на простору Босне и Херцеговине, а после и Србије“, каже наш саговорник из Чикага.
Јасно упутство да се исправе лажи
Он додаје да би податак о 200 хиљада муслимана које су убили Срби, могао да буде избачен из свих уџбеника, само ако људи нађу мало времена да се тиме позабаве, а Ристићи су им припремили јасно упутство, па чак и документацију, потребно је само да пишу школи.
„Коришћењем докумената које смо навели у нашем упутству, које се зове ’Истина‘, они морају да реагују. Нема школског дистрикта у свету који неће разматрати жалбу родитеља. Важно је да се родитељи или ђаци, студенти жале. Понекад чујемо и зашто се држава Србија не умеша или политичари, то једноставно није потребно, а није ни могуће. Ми као родитељи имамо право да се жалимо на школски програм, ако имамо доказе да се учи нешто што није истина.“
У плану и сајт
Катарина Ристић је урадила и видео са упутствима, у плану је израда сајта, а у промоцију пројекта „Истина“ већ су се укључиле бројне српске организације у Америци и Српска православна црква. Ристић се нада да ће се ускоро јавити прва породица која ће следити њихов пример.
Сигуран је да ће када се у акцију укључе и медији, поново добијати претње, али не мари, јер, како каже, најважније је да људи реагују, јер пуно је још лажи којима се у свету и даље гаји лоша слика о Србима.
„Важно је напоменути да наше инструкције не важе само за Америку, већ и за Немачку, Аустралију и Канаду, на сваком месту које има овакав школски систем, а верујем да је школско градиво исто, јер се иста пропаганда против нас користи у целом свету“, каже Ристић на крају разговора за Спутњик.
