Кућа Николе Симића у Ораховцу запаљена је и потпуно изгорела у ноћи између недеље и понедељка. У пожару није било страдалих и повређених, а кућа је планула баш на дан годишњице повлачења српске војске и полиције из овог дела Метохије 1999. године.
У страху, Симићи су се тада из Ораховца преселили у Крушевац. Потресена овим догађајем, ћерка власника Тина Симић није желела да говори за Спутњик. Само нам је рекла да породица није желела да прода кућу која се налазила на граници српског и албанског дела града.
Српска породица одбила да прода кућу коју су запалили Албанци
Председник Привременог органа општине Ораховац Александар Мицић био је на месту догађаја. Он за Спутњик каже да је затекао стравичан призор, чији је циљ да утера страх у кости малобројним Србима који су остали у Ораховцу.
„Нико не може да остане равнодушан на чињеницу да је запаљена кућа, без обзира што њени власници нису ту. Осећа се неки притисак који се везује и за одређене датуме. Сетите се, за Нову годину је такође било паљење куће, а верујемо да је ово везано за датум повлачења наше војске и полиције 1999. године. Помешана су осећања, ту смо где јесмо. Није нормално да кажем да смо навикли на овакве ситуације. Свесни смо да морамо преживљавати то што нам се догађа, одлучили смо да останемо овде, имамо разлоге за то, после 20 година, навикли смо на овај живот под притиском“, каже Мицић.
„Увиђај у току“
На лицу места он је затекао косовску полицију која га је обавестила да је истрага у току. Не очекујем да ће бити резултата истраге, каже он за Спутњик.
„Они увек објаве да је увиђај у току, а после тога ретко кад добијемо било какву информацију, да ли је неко приведен или окривљен. Да ли је пожар подметнут или не, ретко кад добијемо било какву информацију, обично се заврши на томе да је увиђај у току“, каже.
Председник Привременог органа општине Ораховац убеђен је да паљење куће Симића, поред тога што је везано за датум повлачења српске војске и полиције са Косова, има везе и са актуелним политичким догађајима, најавом наставка преговора Београда и Приштине.
Обележили су 14. јун
Оливера Радић, професорка српског језика из Ораховца, која ради и као новинар, такође сматра да је паљење куће нека врста упозорења. Није нам свеједно, јер ово је доказ да има оних који се нису смирили, да има оних којима и даље смета српска кућа, каже она за Спутњик.
„Не смемо пуно да се нервирамо, јер 21 годину гледамо како горе куће око нас, како их пљачкају. Пријавимо, никога не кажњавају. Ја сам ово доживела као упозорење, односно као знак обележавања 14. јуна, када су у Ораховац улазиле снаге Кфора, то је дан када они славе ослобођење. Та кућа је требало да гори да би нам показали да су они тог дана остварили своје циљеве, али да су и даље присутни. Да кад год желе, могу да раде шта хоће“ каже нам Оливера Радић.
Она додаје да су Срби у Ораховцу готово огуглали на овакве догађаје и да им је сада само људски живот битан.
Када је српска војска отишла, а дошао Кфор, половином јуна 1999. године почела су масовна киднаповања, па су се Срби из доњег дела града преселили у горњи, око православне цркве. До данас их је на том месту остало још око 350.
Паљење куће Симића је 27. напад на Србе и њихову имовину на Косову и Метохији, у протекла четири месеца. Прошле недеље у Клини је претучен повратник у селу Опрашке код Истока Петко Милетић, глава једине српске породице у том селу у Метохији.
