Сваком падобранцу, па самим тим и мени, врло је тешко пао тренутак када је 63. падобранска бригада расформирана и од јединице која је неколико година раније одликована Орденом народног хероја, постала батаљон, објашњава Карановић.
Падобранци и специјалци опет у рангу бригаде
У недељу, 14. јуна, српски председник Александар Вучић је у Такову уручио заставе 63. падобранској и 72. специјалној бригади, које су 2006. расформиране и и преименоване у батаљоне. Прошле године од ових батаљона поново су створене бригаде.
Бригаде какве су 63. падобранска и 72. специјална, према Карановићевим речима, имају тежину међу армијама у свету, а у геополитичком смислу дају на тежини свакој држави, објашњава Карановић значај формирања ове две бригаде.
„Батаљон је мала јединица и људи, колико год да су обучени, не могу да покрију задатке које се у евентуалном сукобу постављају пред војску и пред јединицу. Рецимо, 1991, 63. бригада је била на више од двадесет локација истовремено – извршавала је више од двадесет борбених задатака истовремено, то нису задаци чувања страже. То јединица ранга батаљона никада не би мигла да изврши. Организацијски и формацијски отварају се могућности за младе старешине“, наводи наш саговорник.
Право на црвену беретку плаћа се крвљу
Карановић је био и први рањеник кога је 63. падобранска бригада имала у ратовима на тлу бивше Југославије. Рањен је на аеродрому Церкље у Словенији, тада ваздухопловној бази ЈНА, на Видовдан, 28. јуна 1991, непосредно пошто је Словенија прогласила отцепљење од Југославије. Истпог дана је погинуо и један припадник 63. падобранске.
Иако формирана још 1944, 63. падобраднска бригада до 1991. није учествовала у ратним дејствима, због чега нису носили црвене беретке, препознатљиве за све падобранске јединице у свету. Тек по Карановоићевом рањавању, бригада је добила „право“ на црвене беретке.
