То не чуди јер у последње време има доста кише, због чега се појављују глодари и жабе, а они су „главна храна“ на менију змија. Змије су откривене у Улици Народних хероја на Новом Београду, али и у Новом насељу, први део Рушња, где је на једном месту у шахти откривено њих седам.
У „Ветерини Београд“ апелују на суграђане да их позову уколико открију змију, јер су они обучени да их безбедно ухвате и однесу у природу.
Рибарица, белоушка, степски смук...
А да је у подруму на Врачару била неотровна змија, за „Политику“ је потврдио др Растко Ајтић, херпетолог из Завода за заштиту природе Србије.
„Са мном су контактирали људи из ’Ветерине Београд‘, јер су њима пријавили да је у подруму зграде на Врачару откривена ’отровна змија‘. Како су људи ’Ветерине Београд‘ обучени код нас у Заводу за хватање неотровних врста, фотографисали су је и за сваки случај послали да видим о којој је врсти реч. Чим сам погледао фотографију, било је сасвим јасно да је реч о неотровној змији рибарици“, каже Ајтић.
То што је нађена на Врачару, каже, у центру града, није неуобичајена појава.
„Када је реч о рибарицама и белоушкама, њих има и на простору Славије, Трга Николе Пашића и Трга републике. То људе не треба да плаши јер су оне потпуно безопасне. Углавном се крећу каналима за одвод атмосферских вода, а претходна три, четири месеца су им погодовала јер није било буке нити вибрација, па су могле ’опуштеније‘ да бораве у свом окружењу“, навео је Ајтић.
У престоници, осим ове две врсте, живе и степски смук, обични смук и смукуља. Најчешће у граду насељавају подруме. Неотровне змије су обично неутралних боја и могу бити различитих величина. Примера ради, смук може да нарасте и до два метра.
Врло су важна карика у екосистему и имају велику улогу у контроли бројности ситних глодара и инсеката.
„Змије су такозване солитарне животиње, односно самосталне су и живе појединачно. У периоду парења, у пролеће, неотровне змије имају обичај да се испреплећу. У том сплету може да их буде од пет до десет и то људи називају змијско легло. Али то кратко траје и оне после парења одлазе свака на своју страну. Када је реч о отровним змијама, оне се паре појединачно, али се и оне разилазе након чина парења. Неотровне змије легу јаја, док отровне рађају живе младунце, али је заједничко и једнима и другима да не брину о потомству“, објашњава Астић.
Оно што је занимљиво, јесте да су све змије територијалне животиње, а да мужјак женку налази помоћу феромона, супстанци налик хормонима. Те феромоне, односно мирисе, „прикупља“ палацањем језика.
Отровних змија у природи у престоници нема, а држање у приватном власништву је законом забрањено.
Прочитајте још:
