Катаклизмичне сцене широм Србије — и наредних дана

Катаклизмичне сцене поново су преплавиле Србију, а и друштвене мреже. Шокирани људи делили су скоро нереалне слике последица невремена из читаве земље.

Јако невреме захватило Србију

Осим уништеног пута, прошараног блатом и барама непознатих дубина, грађани Трстеника забележили су несвакидашњи призор. Паркирани аутомобили нанизали су се једни на друге, прекривајући задњим точковима хаубе оних који су настављали колону, подсећајући на удес.

​Бујице су текле и улицама Ниша, а биле су толике да су „гутале“ готово читава возила, па је један корисник Твитера иронично упитао: „Шта ћемо ми у Венецији?“

​Слична ситуација била је и у Крушевцу, где аутомобили нису могли да прођу коловозом, а да не нанесу кишне таласе на ивичњаке.

​Пљускови и наредних дана

Метеоролог РХМЗ-а Недељко Тодоровић предочио нам је да је у централној Србији пало од 20 до 50 литара кише по квадратном метру, што се сматра пљуском јаког интензитета, односно, великом количином падавина за кратак временски период од пола сата до сат.

Како је рекао, непогоде су биле израженије у градским срединама, попут Пожеге, Чачка, Краљева, Крушевца, Крагујевца, Параћина, Алексинца и Ниша, због стварања уличних бујица.

Коментаришући чињеницу да је у појединим местима падао и град, Тодоровић каже да је град саставни део непогода са грмљавинским облацима и да се јавља од маја до септембра, с тим што у неким подручјима може да буде јачи.

​Он је подсетио да су те количине падавина уобичајене за мај, јул и поготово јун, као и да су могуће и током целог лета, што значи да пљускове можемо да очекујемо и у наредном периоду.

„Када је у питању јун, највероватније је да ће се овај тип времена задржати до 25. јуна. То значи релативно честу појаву пљускова и грмљавина, која ће можда бити нешто мања 20. и 21. јуна, када би преовлађивала киша. После 25. јуна следе пораст температуре, проређивање пљускова, периоди дужег сувог и топлог времена са максималним температурама од 30 до 32 степена“, истакао је Тодоровић.

Тешко прогнозирати екстремне непогоде

Тодоровић напомиње да је прогнозирање тачног времена појављивања непогоде тешко, али додаје да обично наступају по подне или увече. Он указује и на то да није могуће ни да се прецизно одреди место где ће се временска непогода догодити.

Зато се, како каже, на ширем подручју земље прогнозирају услови за локалне пљускове и грмљавине.

„Немогуће је прогнозирати унапред за дан, а камоли неколико. Чак је немогуће пре подне прогнозирати тачну локацију за по подне. Ствар је у томе што се ти облаци стварају на лицу места, одређеној територији, имају свој животни век од сат, сат и по времена и на тој локацији дају јаке пљускове и грмљавину“, објаснио је Тодоровић.

Како је рекао, такви облаци уочавају се радарском методом посматрања тек када се створе, чиме се добија тачна локација и могућност праћења њихове путање, која може да буде и по неколико десетина километара, што доводи до издавања најава и упозорења.

Прочитајте још:

• Потоп у Трстенику, у Нишу поплављене куће /видео/
• Јесен у јуну: На снази жути метео-аларм — шта нас очекује наредних седам дана