Анђелковић је оценио да појединци и нације често памте оно што није тачно, а заборављају истину, те да се то дешава и без манипулације, а тим пре са њом.
„Ту, односно у спонтано а неретко и систематски искривљеном памћењу, лежи велика опасност. За појединце, нације, цео свет. И то не само за оне који у сфери историје и на другим пољима себично раде против других већ и за њих саме! Лажи се на крају неретко врате као бумеранг и покосе оне који су их пласирали. На све то, смирено и аргументовано, без фобија и филија, добронамерно али енергично, у свом ауторском тексту објављеном у САД указује Владимир Путин“, навео је Анђелковић у ауторском тексту за „Руску газету“, преноси РТРС.
Он је истакао да кроз причу о Другом светском рату, ономе што му је претходило и шта је дошло после њега, руски председник је проговорио о садашњости и будућности човечанства.
„Многи који реторички говоре о историји као 'учитељици живота' из ње заправо не желе да извуку поуке. Инструментализују је у функцији својих геополитичких интереса, а то је, време је то већ показало, опасно и за њих саме. Живимо у свету дуплих стандарда и грубе злоупотребе приче о демократији и људским правима. Док се о томе полетно говори, агресивно се газе права других, и то неретко баш од оних који се најгласније заклињу у поменуте вредности“, оценио је Анђелковић.
Да је тако, указао је Анђелковић, најбоље су на свом примеру осетили Руси и Срби за које речи и даље нису само моменти пропагандног карактера.
„Али то почињу да осећају и Американци, Британци и неки други народи запада, који су веровали да глобална конструкција која се гради на темељима лажи, њима користи и вечно ће бити основ њихове доминације. Данас док помахнитала руља руши споменике у Америци и Енглеској, док се затиру вековни трагови њихове историје а и сама идеја државе извргава руглу, прави је тренутак да се проговори о прекрајању историје, о њеној инструментализацији и бумеранг ефекту који она са собом носи“, навео је Анђелковић.
Он је оценио да је то Путин маестрално учинио кроз осврт на Минхен и поделу Чехословачке, преко сагледавања узрока и последица Другог светског рата и његовог тока, уз анализу непринципијелности оних који себи дају право да буду арбитри моралности.
„Све то је учинио не само због истине о прошлости већ и ради будућности. Сада када је свет поново дошао до опасне раскрснице, историја уистину треба да нас поучи, да нам помогне да избегнемо нове трагедије. Они који себично мисле само на себе, обично не желе да нешто стварно науче из историје нити дају другима да тако поступе, али дошли су до тачке када би морали дубље да размисле колико је то штетно. Више се не ради само о поигравању туђим судбинама већ и о њиховом опстанку! Надам се да су довољно паметни да то разумеју“, нагласио је Анђелковић.
Он је навео да су се глобалне противречности нагомилале до нивоа потпуног закречења односа међу великим силама и да се на националним нивоима накупило много разорног талога.
„Већ видимо у колико опасном правцу све то води свет. Да из тога не би произашао погубни пожар, који питање је ко ће и у каквом стању преживети, данас без губљења времена мора енергично да се делује. Сажимајући бројне и дуготрајне напоре руске међународне политике усмерене као очувању глобалног мира и стабилности у једну велику иницијативу, зато на крају свог историјски утемељеног текста руски председник предлаже одржавање састанка лидера водећих сила победница у Другом светском рату а од 1945. чланица Савета безбедности Уједињених нација“, додао је Анђелковић.
Он подсећа да је Путин нагласио да би на самиту требало разговарати „о корацима за развој колективних принципа у светским питањима, о очувању мира, јачању глобалне и регионалне безбедности, контроли стратешког наоружања, заједничким напорима у борби против тероризма, екстремизма, и другим актуелним изазовима и претњама“.
„А међу њима је, и то како је с правом истакао као посебно важна тема, и велика економска криза изазвана 'пандемијом вируса корона'. Не заборавимо: велики сукоби израњају из дубина огромних привредних и финансијских недаћа“, нагласио је Анђелковић, додавши да је Путин у тексту закључио да „ослањајући се на заједничку историју, можемо и морамо веровати једни другима“, те да ће „то послужити као чврста основа за успешне преговоре“.
„Као реалан политичар свакако је свестан да је 'можемо и морамо' често далеко од онога што важи у овом тренутку. Али у кључним периодима битно је одредити идеале којима се тежи. Неће се до њих стићи брзо, нити у потпуности, но битно је имати путоказ који води ка спасу. Такав оријентир је потребан свету а добра прилика да се ради на његовом постављању је одржавање састанка лидера великих сила. Не треба имати илузију да ће и после њега сви проблеми нестати преко ноћи али ако се реализује Путинова замисао почеће трасирање пута ка решавању најопаснијих глобалних изазова. Самит ће сам по себи бити симбол добре воље а из ње пре или касније произлазе и добра решења“, оценио је Анђелковић.
Он је додао да остаје само једно питање да злокобно лебди над свима нама, а то је „да ли и лидери водећих западних земаља, а поготово САД, ту вољу коначно имају или бар почињу да схватају да су дошли до фазе када ће даље инсистирање на самовољи скупо коштати и њихове народе“?
„Од одговора на то питање у многоме зависи судбина човечанства“, закључио је Анђелковић.
