„Према мом разумевању ствари, ради се о погрешном разумевању онога што је он рекао, наводи професорка Митровић. Готово ми је невероватно да је он мислећи на подстицаје за оживљавање економских веза између Београда и Приштине имао на уму специјалну економску зону у Шенжену“, додаје Митровићева, која је један од највећих српских стручњака за економију Кине, где је била и у дипломатској служби.
Професорка Митровић подсећа да је специјална економска зона у Шенжену настала августа 1979, као резултат одлуке кинеских власти да почну да експериментишу са капиталистичком привредом. У то време, још увек затворена Кина, са снажном централном привредом у државном власништву покреће експеримент са Шенженом како би привукла стране инвеститоре, учила од страних менаџера и привукла технологију.
Зоне попут Шенжена биле су под посебном управом, имале су посебан правни и економски статус и имале су посебну улогу у спровођењу политике „једна земља, два система“.
„Врло је тешко, готово немогуће, видети икакву паралелу, између тог кинеског пројекта и настојања да се нешто уради по питању оснаживања економских веза између, како Гренел каже, Косова и Србије, односно републике Србије и њене јужне покрајине под управом УН“, наводи Митровићева.
Она сматра да је Гренел у интервјуу који је дао америчкој телевизији Њузмакс мислио на „мини Шенген“, али да је дошло до неразумевања, пошто се Шенжен и Шенген у америчком енглеском слично, готово идентично изговарају. Али, када бисмо говорили и о мини – Шенгену, иницијативи која је настала у Београду, помоћу које би се отворио простор за слободан проток капитала, људи и привреде међу земљама западног Балкана, опет бисмо дошли до проблема када је у питању Косово и Метохија, сматра Митровићева.
„Када је у питању Космет, где немате слободу кретања, где имате драстично узурпирање имовине СПЦ, државне имовине Србије, имовине тамошњих Срба, ту је помало апсурдно говорити о овоме“, каже Митровићева.
