После седнице Кризног штаба за борбу против Ковида 19, чији је Тиодоровић члан, препоручено је да се носе маске у затвореном простору, а обавезно у јавном превозу. Најављено је и поновно отварање две Ковид болнице – на Бежанијској коси и у Нишу. Тиодоровић, међутим, истиче да Ковид болница на Београдском сајму сигурно неће бити отворена.
Он прецизира да је две трећине новозаражених у Београду где се ситуација оцењује као несигурна, док је у Новом Пазару и Тутину неповољна јер се, упозорава, у тим местима процес ширења епидемије одвија скоро незаустављиво. Жариште је, додаје, и Врање.
Као факторе који су утицали на раст броја новозаражених професор Тиодоровић наводи и временске прилике, јер влажност и осцилација температуре погодује вирусу. Ипак се нада да ће у јулу и августу бити више сунца и виши индекси УВ зрачења што ће негативно утицати на вирус, мада то не значи да неће бити спорадичних случајева обољевања.
Спортски догађаји ризични
На питање да ли су спортски догађаји попут фудбалске утакмице Партизан-Звезда утицали на поновни раст броја оболелих, Тиодоровић каже да такви догађаји сигурно јесу били ризични, али да се не може све свести на њих, већ се мора бити свестан да треба мењати тактику и стратегију борбе против вируса тако да се пође од претпоставке да свако може бити заразан, чак и ако нема никакве симптоме. Важно је одржавање растојања и често прање руку.
Тиодоровић коментарише и тврдње појединих медија да је наводно стварни број умрлих заташкаван и да је знатно већи од званичног. Те наводе пренео је БИРН, позивајући се на податке информационог система Ковид 19 у које је имао увид.
Да ли је било заташкавања података о броју умрлих
Тиодоровић истиче да нема таква сазнања али и да то није питање за њега, већ за оне који формирају Ковид базу, при чему највећи број људи из стручног тима не учествује у томе.
Он објашњава да се сви подаци из здравствених центара о броју оболелих, позитивних и умрлих централизују у Институту за јавно здравље „Батут“, као и да је права адреса за овакво питање Министарство здравља. Суд о томе од чега је неко преминуо, како истиче, може компетентно да да само клиничар који је лечио одређеног болесника и потписао његову отпусну листу или, у случају смртног исхода, смртовницу.
Истовремено, према речима Тиодоровића, ниједна анализа није добра кад се ради у току саме епидемије јер није свеобухватна и тек може бити веродостојна кад се спроводи пошто се све заврши. Зато очекује да ће се тек за неколико месеци имати права слика о читавој епидемији.
Рецимо, има случајева кад се само сумња да је неко преминуо од Ковида 19, па су тако Кинези после ревизије имали дупло више смртних случајева, каже Тиодоровић уз закључак да се подаци различитих земаља могу поредити само ако се примењују исти критеријуми.
„Желео бих да све што радимо, радимо стручно, поштујући и новинаре , и оне који раде на томе, да се поштују принципи струке. У сваком случају сам против било каквог сакривања података а за веродостојно приказивање оног са чиме располажете“, децидан је Тиодоровић.
Затварање граница нема везе са струком
Како то да грађанин Хрватске ако дође у Србију не може да се зарази вирусом корона, а ако неко из Србије оде у Хрватску може бити извор инфекције, пита Тиодоровић поводом затварања граница за улазак наших грађана у суседне земље. Како сматра, разлози за такву одлуку немају везе са струком већ пре са политиком.
Тиодоровић је уверен да је потпуно оправдано што је Србија дозволила слободан проток људи и роба, што је неопходно за нормално функционисање економије па тиме и за здравствени систем и не разуме због чега неке земље у региону држе границе затворене за грађане наше земље, а као пример поред Хрватске наводи и Црну Гору.
„Шта значи ако грађани Хрватске долазе у Србију да купују јер је ту јефтиније и ту нема бојазни да ће донети заразу, а у обрнутом смеру има. Или Црна Гора, која не пушта грађане Србије а пушта људе са територије Косова и Метохије и Албаније где се тестирања на Ковид врше много мање него код нас. Не сматрам зато да су разлози за то искључиво стручне природе. Нема епидемије која није само здравствени проблем него је она и психолошки, социолошки, економски и политички“, истиче епидемиолог.
Бићемо боље припремљени
Оцењујући шансе за други талас епидемије он каже да много зависи од токова ширења вируса у свету и да ли ће вирус доћи као сезонски грип.
Свакако ћемо бити боље припремљени, чак и да се то догоди, али нам, истиче, недостаје вакцина, а њу нећемо имати на располагању пре краја године.
„Рад на вакцини је велики процес од лабораторије преко испитивања на животињама и људима до праћења поствакциналних реакција и тек онда може да се региструје у правом смислу те речи. Ја сам против тога да ми будемо међу првима који ће да пробају те вакцине које се ужурбано праве. Пре сам за то да прво видимо како то делује у свету. Ухватили смо свој ред тиме што смо дали прилог у СЗО и на тај начин ћемо створити услов да од половине године можемо имати вакцину на располагању“, каже Тиодоровић на крају разговора за Спутњик.