Многи у Црној Гори оптужују НКТ да је само оруђе у рукама власти, те да су мјере које ово тијело доноси дискриминаторске и селективне, а све са циљем обрачуна са политичким противницима режима. Такође, већ неко вријеме траје и дебата о томе да ли је дјеловање НКТ противно Уставу и законима Црне Горе, као и да ли то тијело има законску надлежност да црногорским грађанима било шта забрањује.
Угледни адвокат Велибор Марковић у разговору за Спутњик на првом мјесту истиче да грађани погрешно мисле да мјере прописује Национално координационо тијело (НКТ), те да оно одређује шта је а шта није кршење одређених правила понашања за вријеме епидемије.
НКТ, како појашњава адвокат, не прописује мјере, већ их само предлаже Министарству здравља као органу Владе, а оно их онда прописује.
Међутим, подсјећа Марковић, у Црној Гори ни у једном тренутку од почетка епидемије није званично уведено ванредно стање, те стога мјере које доноси НКТ, односно Министарство здравља немају законску снагу.
Спорна уставност мјера које доноси Министарство здравља
Марковић указује и на селективно понашање Министарства здравља, које забрањује једне, а дозвољава друге јавне скупове.
„Нису скупови само вјерски и политички, већ постоје и друга окупљања људи: кафићи, ресторани, дискотеке, ноћни клубови и друга јавна мјеста... На овај начин врши се селективна забрана, односно, забрањују се једни а одобравају неки други скупови, и у том смислу видим неуставност и незаконитост таквих наредби Министарства здравља“, објашњава наш саговорник.
Али све и да нема селективног доношења и примјене тих наредби која би се односила на сва јавна окупљања, Марковић сматра да би се опет поставило питање законитости таквих подзаконских аката - али само у смислу што се њима кршење тих наредби и мјера карактерише као кривично дјело што је и неуставно и незаконито.
Без увођења ванредног стања нема ни кривичног дјела
Марковић прецизира да одредба члана 287 Кривичног законика прописује као кривично дјело „непоступање по здравственим прописима ради спречавања епидемије“ а с тим у вези је и члан 302 кривичног законика.
Како даље објашњава овај адвокат, ради се о нормама које „морају да буду попуњене искључиво законом с обзиром да се односе на радње кривичног дјела, или подзаконским актима који имају снагу закона“.
„Међутим, одлуке Владе које нису донесене за вријеме ванредне ситуације немају законску снагу“, констатује Марковић.
С друге стране, додаје адвокат, Закон о заштити становништва од заразних болести само прописује могућност увођења ових мјера.
„Радњу кривичног дјела по наредбама Министаства здравља не чини, примјера ради, забрана изласка из стамбених просторија – него забрана изласка од 19 до 5 часова. Друго, закон о заштити становништва од заразних болести забрањује било какво окупљање — тј. прописује могућност забране окупљања, док ово што се само дјелимично забрањује, или се одређује само максималан број лица од 200 — то не прописује тај закон као кривично дјело, него се то препушта Министарству здравља да пропише као кривично дјело што је недозвољено“, децидан је Марковић.
Наш саговорник нема дилему да када је радња кривичног дјела у питању, онда све мора да буде прописано искључиво законом.
„У обзир могу да дођу само закони или подзаконски акти који имају законску снагу, а никако подзаконски акти који немају законску снагу, а такве су и све уредбе и одлуке Владе ако није проглашено ванредно стање“, поентира Марковић. Он подсјећа да једно од основних начела кривичног права гласи: „Нема кривичног дјела, нити казне, без закона“.
Митрополит Амфилохије није прекршио мјере
На крају разговора за Спутњик, Марковић се кратко осврнуо и на случај кривичне пријаве која је прошле недеље поднијета против митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Када је у питању митрополит Амфилохије нема говора о кривичном дјелу, децидан је наш саговорник.
„Због тога што он лично није прекршио мјере Министарства здравља донесене на предлог НКТ-а, нити је позивао вјернике на кршење тих мјера. Да је он прекршио мјере Министартсва здравља онда би он био извршилац тог кривично дјела. Да је позивао друга лица да крше те мјере онда би он био саучесник, односно подстрекач за вршење тих кривичних дјела, за шта се такође одговара“.
„Међутим, он их лично није прекршио ни на који начин, и ту може да буде одговоран само онај ко је лично прекршио те мјере, или је позивао на кршење, а он то није учинио. А организатор свакако не може да одговара зато што је неко други кршио мјере јер је овдје у питању кривична, односно — субјективна одговорност“, закључује Марковић.
Прочитајте још:
