Турска централна банка је управо саопштила да су турске фирме прошле седмице почеле да користе плаћања у јуану за робу увезену из Кине, што је у складу са аранжманом који су прошле године потписале централне банке две државе.
Да дедоларизација неће остати само на речима било је јасно када су пре три године лидери Русије и Кине, Путин и Си, обзнанили да се залажу за употребу националних валута у међусобним плаћањима, оправдавајући тај потез повећањем стабилности банкарских услуга за извозно-увозне трансакције у условима постојећих ризика на глобалним тржиштима.
Долар елимишу неке од најјачих привреда света
Међу пет највећих земаља које одбацују долар аналитичари, поред Русије и Кине, сврставају Индију, Иран и Турску, чији је председник Реџеп Тајип Ердоган у више наврата оштро критиковао Вашингтон због покретања глобалног трговинског рата, као и санкција уведених Турској, али и покушаја изолације Ирана.
Због америчких санкција, турска лира је у једном тренутку изгубила готово половину своје вредности, па у покушају да подржи своју националну валуту Турска је одлучила да одбаци долар где год је то могуће.
На прошлогодишњем међународном форуму у Санкт Петербургу оцењено је да Кина, Турска и други велики партнери, као и Европа, повећавају свој удео у еврима, због чега долар постепено и неизбежно губи свој удео на светском тржишту.
Руски председник Владимир Путин сматра да управо САД “чине огромну стратешку грешку” тако што “подривају поверење у долар”.
Јагма за златом знак да се дедоларизација убрзава
Аналитичари банкарске групације "Голдман Сакс" су крајем прошле године оценили да је главни разлог масовне куповине злата управо процес дедоларизације.
"Тражња централних банака за златом највећа је од Никсонове ере и износи 20 одсто глобалне понуде", изјавио је за "Блумберг" шеф глобалног истраживања у "Голдману" Џеф Кери, истичући да је злато једно од најсигурнијх улагања, јер вредност америчког долара и обвезница не може дугорочно да расте.
Злато је постало примамљивије прибежиште од улагања капитала у америчке државне обвезнице што се некада сматрало најсигурнијом инвестицијом. Да је долар све мање пожељна валута говори и податак да Кина, и даље највећи власник тих обвезница, већ три године смањује свој удео у њима.
Некада водећа власница америчких обвезница, Русија је готово елиминисала свој удео у америчким обвезницама. Москва је тај новац искористила за јачање девизних резерви земље и за повећање златних резерви.
На процес дедоларизације указује и податак да су средином прошле године званичници Русије и ЕУ договорили да формирају радну групу која ће радити на практичним корацима за прелазак на трансакције у рубљама и еврима.
На питање Спутњика да ли је елиминисање долара из међусобних плаћања неизбежан процес, Ђукић каже да је то неспорно.
„Дедоларизација је кренула још пре короне, а привредна криза изазвана коронавирусом само је убрзала тај процес код једног броја земаља, при чему је геоплотички фактор, свакако, кључан у одређеном тренутку. Случај Турске је управо мешавина економских и геополитичких фактора“, напомиње он, подсећајући на више тачака размимоилажења Турске са Америком, између осталог и због куповине руског противракетног система С400.
За замену долара ће ипак требати време
Професор Економског факултета, чија је специјалност банкарство и монетарна политика, објашњава, међутим, зашто ће процес дедоларизације дуго трајати.
„Не може то тако брзо да тече када долар у структури глобалних девизних резерви доминира са 60 одсто, а евро као друга валута иза њега са нешто више од 20 одсто. Није спорно да ће доћи до промене структуре у корист евра, али не видим која би валута за наредне три-четири године озбиљније могла да ојача у контексту дедоларизације“, напомиње наш саговорник.
Он сматра да кинески јуан то није, упркос неспорној снази кинеске економије, која и даље расте по највећој стопи у свету и прва ће из садашње кризе изаћи на зелену грану.
Сигурно је, каже, да ће поступно његов удео јачати, али треба да прођу године да међународна тржишта у целини, нарочито финансијско које је врло осетљиво, прихвати јуан у већем обиму и да он једнога дана чини 10 одсто у укупним девизним резервама у свету.
Када је у питању евро који је тренутно ојачао у односу на долар то је, како каже, перцепција инвеститора на релацији геополитика – политика централних банака. Али, додаје он, привреда еврозоне се споро опоравља, уз енормне разлике међу чланицама еврозоне које доводе у питање чак и њен опстанак.
„Да ли се може очекивати да евро за 4-5 година преузме велики део позиције долара? Тешко“, констатује Ђукић.
На питање како види будућност у условима трговинских ратова и санкција које су наметнули Американци, али и у светлу пандемије Ковида 19, када се поједине земље спасавају управо тиме што међусобна потраживања обављају управо у националним валутама, наш саговорник каже да ћемо све више имати тенденцију јачања такозваних суверенистичких процеса.
Криза је показала колико су у праву земље, попут Шведске, које никада нису хтеле да се одрекну монетарног суверенитета који су достигле.
Лако рањиви без монетарне суверености
„Економија земље је много мање рањива када имате националну валуту него када делите судбину заједничке валуте. Имали сте ситуацију да су сви хрлили да постану чланица еврозоне и да уместо националне валуте користе евро. Као монетарац могу да кажем да ће, како ствари теку, сада бити потпуно супротно“, мишљења је Ђукић.
Монетарна сувереност, како објашњава, подразумева да имате мањи степен доларизоване или евроизоване економије. Ако имате 10 посто евроизовану привреду, а не 60-70 одсто као Србија, ви сте онда мање рањиви и имате већи суверенитет. Када имате 10 одсто евроизовану привреду онда у 90 одсто случајева ви контролишете процесе на бази домаће монетарне политике. Другим речима, ако имате сувише доларизовану или евроизовану националну економију ваша судбина, фактички, не зависи од домаће монетране власти, већ од америчког Феда или Европске централне банке, објашњава наш саговорник.
„А када не зависите од њих тада имате предиспозиције да користите монетарну политику као алатку за сопствене националне циљеве. То није клише, ни фраза, него емпиријски доказано и проверено“, закључио је Ђукић у интервјуу Спутњику.
