Исти став је имала и америчка делегација на преговорима са Русијом у Бечу 22-23 јуна. С обзиром на то да НРК категорички не жели да се веже за било каква ограничења у области трке у нуклеарном наоружању, чини се да је Трампова администрација намерена да наруши СТАРТ 3 и само тражи начин да сумњиву славу оног који уништава овај споразум пребаци на Кину, а не Америку.
Фалсификат на почетку преговора о СТАРТ-3
Састанак у Бечу, на којем је са руске стране учествовао заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков, а са америчке специјални представник председника САД за контролу наоружања Маршал Билингсли, започет је веома необичним догађајем.
Vienna talks about to start. China is a no-show. Beijing still hiding behind #GreatWallofSecrecy on its crash nuclear build-up, and so many other things. We will proceed with #Russia, notwithstanding. pic.twitter.com/EjDxXNmblv
— Ambassador Marshall S. Billingslea (@USArmsControl) June 22, 2020
Шеф америчке делегације објавио је, наиме, на свом твитер профилу фотографију дворане у палати Доња Аустрија, где су требали да почну преговори. Очигледно уз помоћ фотошопа на фотографији преговарачког стола поред руских и америчких, појавиле су се и кинеске заставе. Билингсли је у коментару изразио жаљење због чињенице да Кинези нису дошли у Беч, одлучивши да се „сакрије иза великог зида тајности у погледу изградње свог нуклеарног потенцијала“.
Није написао да кинеску делегацију нису ни чекали у аустријском главном граду. Још у мају кинеско министарство спољних послова јасно је рекло да Кина нема намеру да учествује у преговорима о стратешком офанзивном наоружању.
Твит Билингслија није твит жаљења, већ твит подсетник. Скоро сваки пут када је реч о споразуму о стратешком офанзивном наоружању Трамп и његови сарадници говоре о Кини. Шта год да каже Пекинг, амерички председник упорно жели да СТАРТ-3 постане мултилатерални споразум, а не наставак совјетско-америчких билатералних споразума из периода хладног рата. И то упркос чињеници да за продужење споразума у његовом тренутном формату, генерално, ништа не смета. То су показали и преговори у Бечу које је и сам Билингсли оценио као „врло позитивне“, занемарујући питање о томе шта позитивно је постигнуто, осим пристајања на продужење дијалога.
Русија нуди компромис
Американци, колико је познато, нису изнели ниједну озбиљну тврдњу Москви у вези са кршењем СТАРТ-3. Русија је флексибилна када је реч о тешком питању трајања споразума. Рјабков је рекао да се СТАРТ-3 може продужити не на 5 година, као што је предвиђено у време потписивања документа 2010. године, већ на две или три године. Ово би требало да уклони један од главних приговора САД против продужавања СТАРТ-3. Американци су изразили забринутост да би петогодишњи споразум могао превише ограничити потенцијал САД и не би омогућио брзо решавање међусобних несугласица везаних за контролу нуклеарних арсенала. Међутим, све почива на озлоглашеном кинеском питању.
Суштина споразума СТАРТ је у томе да земље потписнице постепено смањују број својих нуклеарних залиха. Сада је Кина, претекавши Француску, на трећем месту у свету по броју нуклеарних бојевих глава, али је далеко иза Русије и САД. Кинези имају преко 300 бојевих глава. Русија и САД имају отприлике по шест хиљада. У овим условима, чак се и сама расправа о присаједињавању СТАРТ-3 у Пекингу сматра непримереном.
Кина има јасан став: шта смањити ако у поређењу са САД и Русијом, практично ништа и немају? Неће бити заостајања и шта онда… Шта ће се десити тада, којим документима ће се Кина придружити, у Пекингу не воле да говоре о томе. У међувремену, Кинези се само наоружавају и то невероватним темпом. Током деценије, број кинеских нуклеарних бојевих глава скоро се удвостручио.
На разоружање Кину не инспирише ни геополитички фактор. Комшије САД, нуклеарне државе: Индија, Русија, ДНРК. Можда су само са Русијом односи Кине мање-више изједначени. Кина има дуготрајни територијални сукоб са Индијом, који је у мају и јуну неочекивано ескалирао. Вероватно су Кинези због изградње високо планинског пута у спорном региону Ладакх одлучили да проуче своје јужне комшије. Ватрено оружје није примењено. Индијски и кинески граничари борили су се штаповима и камењем, чиме нису прекршили ни слово споразума о примирју из 1962. године где се говорило о прекиду ватре, а не о међусобном масакру. Али са обе стране има на десетине жртава.
Кина неће учествовати
Северна Кореја је за Пекинг савезник из серије „не, хвала“. Није чак ни ствар у томе што Ким Џонг Ун има навику да се смеје када му Кина превише упорно намеће своју тачку гледишта. Режим у ДНРК, шта год људи причају, је нестабилан. Ако он падне, да ли ће то бити са својим нуклеарним оружјем? У чијим рукама ће се оно наћи? Да ли ће нова, обједињена Кореја, сматрати Кину својим потенцијалним противником?
И наравно, у Пекингу не заборављају да постоје Вијетнам, Јапан и Тајван, који су у орбити утицаја САД, а истовремено имају дуготрајне компликоване односе са Кином, који су оптерећени територијалним споровима. И што је најважније, ту су Сједињене Државе. За Кину оне још нису смртни непријатељ, али више нису ни пријатељ. Укратко, где год да Кинези погледају, на исток, на југ или запад, нема разлога да Кина смањи свој арсенал.
Да ли у Вашингтону схватају да ни Москва, ни било ко други у тренутним условима неће моћи да примора Кину да предузме обавезе о разоружању? Наравно да схватају. Али ипак, Американци инсистирају на учешћу Кине у овом споразуму. Решење проблема је једноставно: Трампова администрација се упутила ка излазу из свих међународних споразума који ограничавају америчку моћ.
То се објашњава повећаним апетитима америчко војно-индустријског комплекса и личним погледима садашњег председника САД, који има чврсту намеру да, у складу са својим изборним слоганом, Америку поново учини великом. Великом у свом трамповском схватању те речи. Споразум СТАРТ-3 са тачке гледишта шефа Беле куће изгледа као остатак прошлости из хладног рата, неугодна сметња коју би требало што пре уклонити.
Да је Трамп диктатор са неограниченом влашћу, тада би се питање о нуклеарном разоружању закопало. Али Америка је Америка. Та држава је структурисана тако да сваки функционер има свој ауторитет. Лукав демократски систем сталожености и равнотеже не дозвољава чак ни највишем и најсамовољнијем државном службенику да ради шта хоће. Власт Трампа у овом случају су његови противници. Демократе су присталице продужења СТАРТ-3. Један од аутора овог споразума је Барак Обама. На лојалност делу првог црног председника заклиње се Џо Бајден. Ако се не догоди ништа ванредно, он ће бити Трампов супарник на председничким изборима у новембру.
Демократе ће бити још убеђенији противници рушења СТАРТ 3, ако Бајден изађе на биралиште заједно са неким представником левог крила своје странке, што је врло могуће. Сада је у току процес проналажења кандидата за потпредседника. Највеће шансе имају сенаторка из Калифорније Камала Харис и сенаторка из Масачусетса Елизабет Ворен. Обе су прошле године потписале писмо Трампу са захтевом да не напушта споразум СТАРТ-3.
Схвативши да се споразум може продужити против његове воље, председник САД жели да се осигура. Исти чланак у „Вол стрит џурналу“ наводи да Бела кућа предлаже да СТАРТ 3 постане документ који ће одобрити Конгрес. Односно, Сенат Конгреса, у којем је већина чланова странке Трампа, републиканаца. А предлаже се да са, споразум буде више декларација о намерама, а не правно обавезујући.
Мало је вероватно да ће све ово одговарати Русији, али Американци ће покушати да је убеде у такво обнављање СТАРТ-3. Ако успеју у томе, то ће бити добро за Трампа. А ако не, онда ће цена победе на изборима за америчког председника и његове спонзоре из војно-индустријског комплекса порасти још више.
Прочитајте још:
