Претпоставља се да је управо због њих људима тешко да се избаве вишка килограма, чак и када је то веома важно за здравље.
ДНК диктира исхрану
Шпански истраживачи су замолили 800 добровољаца европског порекла да испуне анкету у свакодневној исхрани. Такође је предложено да се свако јело оцени на скали од десет бодова, од најукуснијег до онога које им се уопште није допало. Поред тога, од свих је узет узорак ДНК.
Научници су проанализирали добијене податке и упоредили их са мутацијама које су пронађене у генима добровољаца и које могу бити повезане са исхраном. Укупно је пронађено око хиљаду и по таквих одступања.
Најчешће су биле варијације у гену FTO, који утиче на љубав према поврћу, као и на апетити и склоност гојазности. Затим гени CREB1 и GABRA2, повезани са љубављу према соли и сланим производима. Ови делови ДНК се такође сматрају регулаторима брзине читања гена и одговорни су за пренос сигнала у мозгу.
Такође је пронађено неколико „слатких“ гена. Пре свега реч је о OXTR, који одређује реакцију тела на окситоцин. Аутори рада верују да управо од њега зависи однос човека према чоколади. А гени SLC6A2 и SLC6A5, по свему судећи, указују на предност масне хране и шећера у исхрани.
У будућности научници намеравају да спроведу слично истраживање и у другим етничким групама.
Поклон од предака
Стручњаци из Центра за интегралне медицинске науке „Рикен“ и Универзитета „Осака“ (Јапан), анализирајући податке о геномима, здравственом стању и гастрономским склоностима више од 160 хиљада Јапанаца, утврдили су навике у исхрани које се наслеђују путем ДНК. Међу њима је љубав према кафи, чају, јогурту, сиру, тофуу, риби, поврћу, месу и алкохолу.
Укупно су научници описали девет делова генома који утичу на кулинарске укусе. Штавише, неки могу одредити неколико прехрамбених навика одједном. На пример, тофу су преферирали људи са мутацијом одговорном за перцепцију горког, а без ње не би могли да подносе алкохол. Љубитељи рибе, тофуа и поврћа готово су увек имали у ДНК варијанту код које је повећана осетљивост на умами (пријатан укуса), укусу створеном од мононатријум глутамата.
Љубав према сиру, јогурту или млеку су одређивали исти гени, што и није чудно јер су у питању блиски производи.
Аутори рада истичу да је шест гена од свих које су открили, такође повезано са предиспозицијом за бројне болести: неколико врста рака и дијабетеса типа 2.
Масно уместо слатког
Према мишљењу британских истраживача, од свих гена који контролишу гастрономске приоритете, најнепријатнији је MC4R. Због њега људи више воле масну храну. Резултат је вишак килограма и кардиоваскуларне болести.
У експерименту су добровољцима понуђене три опције пилетине — индијско јело у кари сосу. Имали су исти укус, али су се разликовали по садржају масти: 20, 30 и 60 посто. Након што су учесници пробали све три варијанте, научници су им дозволили да једу било коју количину хране са било ког тањира.
Затим су им нудили десерт од шлага, јагода и безеа (француски колач), такође у три верзије исте по укусу, али различите по садржају шећера.
Истраживачи су идентификовали оне који су покушали да поједу што више масне пилетине, а уједно су одабрали најмање слатки десерт или га нису ни јели. Након проучавања генома, научници су открили мутацију гена MC4R, за који се верује да управља прехрамбеним понашањем и метаболизмом и који се често среће код гојазних људи.
Аутори рада претпостављају да је овај ген одговоран за избор између слатког и масног, а квар у њему тера човека да избегава прво и прибегава другом. У далекој прошлости ова мутација је могла бити корисна нашим прецима, јер у условима недостатка хране највероватније ће преживети они који једу пуно висококалоричне масне хране, а не слатког воћа. Међутим, сада је ово еволуционо прилагођавање штетно за здравље.
Прочитајте још:
