Памфилова је такође рекла да је гласање за измене у Уставу Руске Федерације било је без преседана по сложености, али да је протекло како и доликује.
„Систем се развија, систем се усавршава. Управо то нам је помогло да одржимо како треба гласање по сложености без преседана“, рекла је Памфилова на брифингу у Централној изборној комисији.
Она је додала да су мере без преседана, укључујући видео надзор – свеле на минимум покушаје лажирања.
Раније је председавајући Одбора Савета федерације за уставно законодавство, сенатор Андреј Клишас саопштио да ће парламент следеће недеље почети са радом на законима за имплементацију измена у Устав Русије.
Подсетимо, за измене у Уставу Русије гласало је 77,92 одсто држављана Русије, док је против било 21, 27 одсто грађана, показују подаци Централне изборне комисије Русије након обраде 100 одсто гласачког материјала. Укупна излазност на гласање о изменама у Уставу Русије је, према прелиминарним подацима, 65 одсто укупног гласачког тела, саопштила је председница Централне изборне комисије Ела Памфилова.
Гласање за измене Устава Руске Федерације било је заказано за 22. април, али је због епидемије вируса корона одложено. Касније је председник Русије Владимир Путин одредио нови датум за гласање – 1. јул. Међутим, због епидемиолошке ситуације у земљи и безбедности грађана Русије за измене Устава се могло гласати целе седмице – од 25. јуна до данас.
Измене Устава Русије
Председник Русије је у јануару 2020. године предложио низ измена у основни закон земље који ће овај документ учинити усклађенијим са савременим потребама. После расправе радне групе о изменама Државна дума Русије је 11. марта усвојила предлог закона који је дао Путин. Истог дана предлог је одобрио Савет федерације. Након тога руски председник потписао је указ којим се налаже да гласање о изменама Устава буде 22. априла, али је овај датум касније одложен због пандемије вируса корона.
Актуелни Устав усвојен је 1993. године.
