Због чега је Албанија спремна да Косову трајно уступи део највеће путничке луке у тој држави и једне од највећих лука у Јадранском мору са годишњим прометом око 1,5 милиона путника и троструко већим приходом?
Још један симбол уједињења Косова и Албаније
Живојин Ракочевић, новинар и публициста са Косова каже нам да се свака власт и у Приштини и у Тирани од завршетка рата трудила да пронађе неки довољно велики симбол који може обухватити све Албанце. Кад је оружје утихнуло, додаје он, кренуло се у примену и испитивање различитих модела уједињења и идеја око којих ће се реализовати национално јединство.
„Премијер Хоти се одлучио да произведе нови бесмислени економски симбол и да Косово добије луку и изађе на море. Ништа од тога није природно, оправдано и изводљиво, јер како и чиме ујединити две пропале економије, а и Албанија према свему томе има велике резерве. Један део ове вести служи и да се скрене пажња са тешких унутрашњих проблема, специјалног суда у Хагу и сиромаштва,“ наводи саговорник Спутњика.
Ракочевић подсећа да су после бомбардовања Југославије и потписивања Кумановског споразума Албанци имали осећај да је остварено национално јединство, и да је само питање тренутка када ће се и формално заокружити албански етнички пројекат на Балкану. Подигнути су, додаје, устаници у Македонији и на југу централне Србије, основани су покрети за оружано одвајање делова Црне Горе, али та побуна са тешким последицама није дала очекиване резултате.
Косово сад има две луке у свом поседу
Агим Шахими, председник Националне привредне коморе за Албанију и Косово истиче да Хоти није тражио ништа ново већ да је само поновио оно што је држава Албаније обећала Косову још 2010. године. Он такође напомиње да је тада Косово од Албаније већ добило једну луку – Шенђин, која није била у функцији, а Косово није имало средства да у њу инвестира.
„Сада имамо нову владу на Косову, а премијер Албаније Еди Рама спреман је да Косову да повластице за бизнис како би се ојачала привреда Косова. Дакле, Хоти је део луке Драч тражио као услугу нама, јер ми као Косово користимо луку Драч, Бар, Солун и Варну, што значи да сав увоз које Косово има, а који је већи од 90 одсто, иде преко ових лука. За нас је битно да имамо своју станицу за утовар и истовар дакле, луку Драч, преко које би ишао сав промет од царина и тако се сливао у буџет Косова,“ објашњава Шахими.
И Србија може да користи али уз косовки печат
Наш саговорник каже да ово није добро само за Албанију, већ и за Србију, јер је то део Коридора аутопута Драч – Приштина – Ниш, деонице коју је Косово на свом делу завршило. Драч, као део косовске луке, додаје он, може да користе и друге околне државе.
На питање, да ли то значи да, ако би Србија своју робу слала преко косовске луке, имала царинске печате државе Косово коју не признаје, Шахими каже:
„Уколико употребљава косовски део Драча, тако би требало, али Србија то не мора ако неће, већ може да користи албански део луке. Дакле, има два избора.“
Он не сматра да одрицањем дела луке Драч у корист Косова, Албанија неђто губи, већ да и Косово и Албанија добијају.
„Привредници и увозници који робу шаљу морским путем за Косово користиће сада Албанију, то јест, косовски део луке Драч, што ће им умањити порезе и царинејер нема треће земље као посредника. Албанија, с друге стране, не губи јер ће се на овај начин повећати услуге у целом Драчу,“ објашњава он.
Пао договор услови још непознати
Шахими не сматра да је ово корак ка политичкој интеграцији Косова у Албанију, уз коментар да је намера Косова да се интегрише у Европу. Ка истом циљу, би како истиче, требало да гледају и остале балканске државе, а не да се осврћу за собом. Албанија и Косово имају велику економску могућност, подсећа наш саговорник, али и додаје да је албански премијер предложио мини шенген за овај регион, али је то Косово одбило, јер оно жели да буде део великог Шенгена. То вам довољно говори, закључује он, о томе да ли је ово покушај интеграције Косова у Албанију.
Подсећања ради, Албанија је са Косовом 2019. потписала споразум према коме је косовска царина добила своју испоставу у луци Драч. Рама је то окарактерисао као „први корак" ка стварању царинске уније Приштине и Тиране и поручио да лука Драч неће бити само царина Албаније, већ и косовска царина.
Иначе, Лука Драч је највећа лука у Албанији и изгледа као вештачки базен. Налази се у северном делу Драчког залива и простире се на површини од око 80 хектара. Од 2014. године, рангира се као највећа лука у овом региону. Рибарска лука се налази на северном крају. Употреба тегљача је обавезна у луци . Од 2011. године лука се значајно реновира и проширује.
Да ће Драч прећи у руке Косова, иако нису обелодањени услови под којим ће се то реализовати, потврдили су и албански и косовски премијери данас у Тирани током састанка, известили су косовки и албански медији.