„Не догађа се да се појави жарка жеља за шетњом, али постоји нешто друго – накупља се засићење од затвореног простора“, рекао је Вагнер обраћајући се с Међународне свемирске станице.
Он је навео да неко ко је доспео у одред космонаута не може да сакрије клаустрофобију, уколико се она појави. Појава те врсте страха се уочава током обуке и тренинга на Земљи.
Космонаут је навео да би човеку који пати од клаустрофобије било веома тешко да ради у отвореном космосу, пошто су скафандери које носе космонаути као мали космички бродови, унутар којих има веома мало простора.
Шта је готово немогуће у бестежинском стању
Говорећи о животу у бестежинском стању Вагнер је открио да је веома тешко насликати нешто у таквим условима, или извести да рукопис буде леп.
Према његовом мишљењу, најтежа ствар у животу на орбити јесу изолација и свакодневни услови живота.
„Најтежа ствар за мене је, вероватно, изолација, дуга изолација у затвореном простору. И, вероватно, услови живота. Мада се човек на све навикне“, објаснио је Вагнер.
Он је признао да ће му, када се буде вратио на Земљу, што је планирано за 22. октобар, највише недостајати дневни и ноћни призори из илуминатора.
„Друга ствар која ће ми недостајати јесте бестежинско стање. Овде без напора могу да направим салто или било који други акробатски елемент. За то није потребан никакав напор“, додао је космонаут.
