Психолог Жарко Требјешанин је мишљења да је људима било доста забране кретања и контрадикторних изјава лекара, па им је најава новог полицијског часа, након дербија и избора, била кап која је прелила чашу, те су свој гнев изнели на улице.
Почетак демонстрација
Социолог Владимир Вулетић се слаже да је међу људима нагомилано незадовољство, али сматра да су поводи за изазивање немира, па макар они били мере против короне и нагло повећање броја заражених, у суштини – неважни.
„Увек ће се наћи разлог за незадовољство, јер шта год да је ова власт урадила, то је увек било тако. Опозиција је увек на тај начин у Србији деловала. Сада је већи проблем што немамо парламентарну опозицију, што значи да ће се протести убудуће изражавати на овај начин“, сматра Вулетић.
Он додаје да је тешко наћи смисао протеста, јер се, с једне стране, говорило да је то одговор на мере и немар власти, а с друге су се појавили захтеви, попут оног за смену кризног штаба, који указују на чињеницу да је политика умешала прсте.
Kуда иде протест?
Према Требјешанину, демонстрације су почеле спонтано, а онда су прерасле у нешто друго:
„Прве вечери кад су изашли, мислим да је велики број грађана спонтано изашао на улице. Ипак, очигледно је да је била и једна мала милитантна група навијача, који су били у фокусу због агресивности и напада на полицију. Друге вечери, чини ми се да су они већ потпуно преузели тај протест и мислим да се добар део грађана касније повукао, а на улици су остали они који су желели сукобе с полицијом и изазивали их, што не оправдава прекомерну употребу силе“, истакао је Требјешанин и додао да још није јасно какви су циљеви те групе.
Вулетић истиче да не постоји протест с којим нису повезани различити актери, групације које га усмеравају у своју корист, тако да не буде очигледно демонстрантима. Ипак, он каже да протести некада могу и да сами себи буду циљ, врста упозорења властима да могу да угрозе стабилност поретка.
Он оцењује да за то, критичне масе нема, као и да су протести постали насилни да би се створио утисак да је реч о великом догађају, како би се скренула већа пажња страних и домаћих медија, али да немају потенцијал да то постану.
Поређења с петим октобром
Упитани да упореде ове протесте са онима који су се догодили петог октобра 2000. године, наши саговорници су сагласни да нису за компарацију.
„Има неких сличности, али мислим да је већина њих површна. То је на први поглед. Имате скуп испред скупштине, масу која покушава да уђе, велико незадовољство, али ситуација није ни близу када се узме у целости“, сматра Требјешанин.
Вулетић истиче да је тада на улицама било више стотина хиљада људи на улици, док су процене да се на садашњим протестима окупља око 5.000 људи. Ипак, он напомиње да амбиције за такав сценарио постоје.
Више хиљада људи већ два дана протестује испред Скупштине Србије, а нереди су се из Београда прелили и на Нови Сад, Ниш и Kрагујевац. Kаменице, бакље, штитови и сузавци испунили су улице, чинећи апокалиптичну слику какву нисмо видели бар 20 година.
Током протеста и нереда испред Скупштине Србије у протекла два дана повређено је више десетина демонстраната и полицајаца. Запаљена су полицијска возила и контејнери, сломљено је неколико излога и саобраћајних знакова, а уништене су и жардињере. Процесуиране су 153 особе.
Прочитајте још:
- Ребић: На протестима повређено 118 полицајаца, процесуиране 153 особе
- Хаос у центру Београда, каменице, бакље, сузавац, инциденти и у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу
- Светски медији о хаосу у Београду: Екстремисти нападима изазвали полицију и нереде
