„Овде, око Сребренице и Братунца у 1992. години страдало је више од 2.500 Срба од којих су 80 одсто били цивили, а Бошњаци су страдали 1995. године и то само војници. Те чињенице говоре шта је био узрок, а шта последица и ко је нападао, а ко се бранио на овим просторима“, истакао је Торбица, преноси РТРС.
Он је нагласио да о карактеру противника у рату говори и чињеница да су нападе на српска села изводили на највеће православне празнике – Божић, Ђурђевдан, Видовдан, Петровдан када је највише чланова породице на окупу у кућама, што говори да су плански ишли на уништење српског народа.
„Жалосно је и неправда што нико за ове злочине није одговарао, па ни командант муслиманских снага из Сребренице Насер Орић, али долази време када ће правда и истина изаћи на светло дана. Срби нису уништени и протерани са леве обале Дрине, никада то никоме неће успети да учини и живимо слободни у својој Републици Српској“, поручио је Торбица.
Начелник општине Сребреница Младен Грујичић рекао је да је порука са Залазја иста као и претходних година, само се бројка мења, а то је „28 година од злочина без казне“ у Залазју и да породице настрадалих још чекају и траже истину и правду.
„Сребреница је напуштена када је реч о српским жртвама. Нико није осуђен за злочине над сребреничким Србима у Хашком трибуналу и то је разлог зашто не верујемо у рад међународног, али и Суда БиХ који правду деле селективно“, поручио је Грујичић.
Он је упитао ко је побио више од 1.000 људи – Срба из Сребренице и Братунца, те констатовао да ће се, уколико неко буде осуђен због тога, видети да у Поточарима нису сахрањени цивили, него бошњачки војници који су починили злочин у српском селу Залазје и бројним селима око Сребренице и Братунца.
Према његовим речима, Србима преостаје неисцрпна трајна борба за истину и правду од које се никада неће одустати.
Председник сребреничке Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић рекао је да су на Залају два споменика српским жртвама у два последња рата за које нико није одговарао, што говори да су Хашки трибунал и Суд БиХ судови неправде у које Срби немају никакво поверење.
Милојка Симић, чији супруг је убијен у Сребреници, каже да све више боли неправда и сазнање да за српске жртве нико није одговарао.
„Мој супруг Бранко жив је заробљен на Залазју на Петровдан пре 28 година и убијен је у логору у Сребреници, а његов брат Петко ексхумиран је без главе која никада није нађена и то за правосуђе БиХ нису злочини које треба процесуирати и чека се да помру сведоци“, огорчена је Симићева.
Обрад Васић је као лојалан тадашњој муслиманској власти остао у Сребреници, а његова кћерка Јована каже да никада нису сазнали како је и зашто убијен и где су његови посмртни остаци и огорчена је на рад правосуђа и Института за тражење несталих БиХ.
Жртвама на Залазју служен је парастос код спомен-обележја, а потом су цвеће положили представник Министарства Милан Торбица, начелници општина Братунац и Сребреница, Републичке и општинских организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Српске, Удружења логораша регије Бирач, борачких организација Сребренице и Братунца, те више страначких делегација.
Претходно су чланови породица погинулих, саборци, борачке и општинске делегације Сребренице и Братунца положили цвеће на гробљу у Братунцу, где је сахрањен највећи број убијених, те на српским стратиштима у Биљачи и Сасама.
Овим је завршен 24. меморијални, хуманитарно-духовни и културно-спортски програм „Петровдански дани“, који је поводом 28 година од страдања сребреничких Срба организовао Одбор за обележавање српског страдања Сребренице.
Тог трагичног Петровдана јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића наставиле су систематско и планско етничко чишћење Срба у сребреничкој општини започето у априлу те године, упале су у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле.
Осим 69 погинулих на Петровдан 1992. године, нестало је и заробљено још 22 Срба од којих се 10 још воде као нестали, а велики број је рањен.
Након мучења и злостављања у сребреничким логорима сви су убијени, а посмртне остатке њих 10 случајно је пронашао тим за тражење несталих из Тузле 10. јуна 2011. године у Залазју, приликом тражења муслиманских жртава.
Након више од годину дана, ти посмртни остаци су идентификовани и сахрањени 2012. године на Петровдан, два су пронађена и сахрањена раније, а за још 10 Срба несталих тог дана и даље се трага.
Прочитајте и:
